Mili moji i dragi, prvo da vam javim najvažnije:

Živ sam!

Zatim još jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobođenje!

Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista.
Čuli ste da su me oteli sa građevine u Libanu dok sam radio na
mešalici zajedno sa kolegom Stamenkom. Mogu vam reći da je na poćetku bilo
čupavo. Teroristi su nas strpali u džakove i odvukli u njihov kamp, a zatim
skakali oko nas mašući puškama i vičući nešto o Alahu i Džihadu. A onda su
sve to snimali kamerom.

Kažem ja Stamenku da će izgleda da traže za nas otkup.
-"Onda smo najebali, burazere!", kaže mi Stamenko.

I zaista, prvo su ih otkačili u našoj ambasadi. Ukinuta zadnja državna
zajednica, a još nije došao naš novi ambasador.

Onda su zvali tu našu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda
već primio drugu dvojicu na mešalicu, i da ga mi uopšte ne interesujemo.
Na kraju su spakovali one snimke i poslali našoj Vladi u Beograd.

Ja sam im onda iz dosade popravio neki njihov rashodovani tenk. Oni su se
silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to sitnica, jer sam bio
tenkista na Kosovu.

Stamenko ih je u međuvremenu učio gađanju iz ručnog bacača, jer, on je
bio u Vukovaru. Ja sam im posle očistio topove, jer sam bio artiljerac u
Bosni. A Stamenko im pokazao neke trikove sa kamuflažom koje smo učili dok
smo se krili od NATO pakta.

I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja
nego na mešalici, a bolji su i uslovi. Tako nemojte ništa da se brinete.

Čim mi istekne ugovor, eto mene kući...

Voli vas vaš,
Milivoje