Virusni hepatitisi, u narodu poznati kao zarazna žutica, predstavljaju zapaljenje jetre koje zahvata jetru u celini. Virusi hepatitisa su dobili nazive prema abecedi: virus hepatitisa A, B, C, D, E, G, a y novije vreme pominje se i TT virus. Zajednička osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do oštećenja i drugih organa i tkiva. Put infekcije je različit. Virusi hepatitisa A i E se izlučuju iz organizma stolicom, a unose preko usta. Virusi hepatitisa B, C, D, G i TT se unose parenteralnim putem, što znači putem zagađene krvi, sekreta ili ekskreta. Neki od njih daju samoograničavajuće zapaljenje jetre kao što je virus hepatitisa A i E. Nema hroničnog nosilaštva virusa, niti hroničnog zapaljenja jetre, ciroze jetre ili primarnog karcinoma jetre. Izuzetno retko oboleli od hepatitisa A može završiti nepovoljno, a E ima loš ishod samo za trudnice, što je opisano u endemičnim područjima, kao što je Azija. Hepatitis B, C i D mogu dati hronično nosilaštvo, hronično zapaljenje jetre, cirozu i primarni karcinom jetre.

Za hepatitis B postoji specifična prevencija - serum i vakcina.
Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine. To je veoma promenljiv virus koji ima šest osnovnih tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezaštićen za sve ostale. Radi se o virusu koji stalno mutira. Pamela Anderson je hepatitis C dobila pirsingom (tetovažom).

Na osnovu jednog od istraživanja došlo se do podatka da je od 70 ispitanika koji su bili zaraženi hepatitisom C, bio samo jedan koji je imao sidu. Hepatitisom B trenutno je y svetu hronično inficirano 350 miliona ljudi, a godišnja smrtnost je 1,3-1,5 miliona. Hepatitisom C je hronično inficirano 170 miliona, a godišnje umire oko 250 000 ljudi. Pojavljuje se podatak da virusom C u Srbiji ima zaraženih oko 80 000. Samo svaki četvrti pacijent svestan da ima hepatitis C ili B. Razlog za to je što ove infekcije dugo ostaju bez simptoma bolesti pa se ne prepoznaju.

Kod virusnih hepatitisa nespecifična prevencija se primenjuje kod svih. Kod A i E je bitno da ruke budu čiste, da [[hrana i voda budu higijenski ispravni. Postoji i specifična prevencija. Za hepatitis A cy serum (gamaglobulin) i vakcina. Za hepatitis E nema specifične prevencije. kad su u pitanju hepatitis B i C situacija je složenija jer se radi o daleko opasnijim virusima. Ovi virusi mogu da se spreče ako im se preseče put infekcije. Ovi virusi ne idu vazduhom i ne prenose ih komarci. He zna se pouzdano da li idu preko usta, ali se prenose seksualnim putem, posebno virus B.

Virus hepatitisa B veoma otporan i ima ga dovoljno i u nevidljivoj količini krvi (jedan mikrolitar) za prenošenje zaraženom iglom. Postoji zaštita i u obliku seruma i u obliku vakcine protiv hepatitisa B. Kad je u pitanju hepatitis B, veliki broj novoobolelih se zarazio seksualnim putem.

Akutni hepatitis B prelazi u hronični u oko pet odsto odraslih osoba i dece starije od 12 godina. Kod dece koja ga dobijaju na rođenju od majke koja je nosilac virusa, izgledi za prelazak u hronični je y 90 odsto slučajeva. Kod dece koja dobiju hepatitis B u uzrastu do pet godina, učestalost prerasta u hroničnu infekciju u 50 odsto slučajeva. Prelazak u hroničnu infekciju je češći kod muškaraca, kod osoba na hroničnoj hemodijalizi, kod dijabetičara, alkoholičara, osoba sa imunodeficijencijom, sa malignim oboljenjima. Smrtnost od hepatitisa B u akutnoj fazi iznosi jedan od-sto. U hroničnoj fazi hepatitisa B uzrok smrti su posledice: ciroza jetre i primarni karcinom jetre koji se razvijaju obično posle 10 do 20 i više godina od akutne faze bolesti. Cirozu jetre dobija 20-30 odsto bolesnika, a primarni karcinom oko pet odsto. Karcinom jetre obično dolazi na već formiranu cirozu jetre i peti je po učestalosti u svetu.

Dovoljno je da minimalna količina krvi, koja se ne vidi golim okom, kapne na sto i virus ostaje u životu nedelju, pa ponekad i do mesec dana i time predstavlja potencijalnu opasnost za nekoga ko ima povredu na koži. Međutim, virus može proći i kroz sluzokožu.

Virus B se prenosi lakše i on je mnogo otporniji od virusa C. Potrebni su dobro sterilisani instrumentm jer virus B ne ubija temperatura kuvanja od 100 stepeni već temperatura suve sterilizacije od 160 do 180 stepeni u trajanju od 1 do 2 sata. Instrumente koji ne mogu da se podvrgnu temperaturi treba podvrgnuti sredstvima koja ubijaju ove viruse (formaldehid).

Svetska zdravstvena organizacija dala je preporuku da se s iskorenjivanjem ove bolesti počne još 1991. godine (vakcinacijom svih novorođenih beba), vakcinacijom dece stare do 12 godina i svih rizičnih grupa.

Akutni hepatitis C obično nije teška bolest, međutim prelazi u hronično nosilaštvo virusa, praćeno hroničnim bolestima jetre u 80 odsto slučajeva. Kad se dobije hepatitis C, izgledi za izlečenje postoje u samo 20 odsto slučajeva.

Danas je intravensko korišćenje droge najčešći put prenošenja virusa hepatitisa C zato što narkomani koriste zajedničku iglu ili špric. Infekcija se prenosi i preko zajedničkog korišćenja tufera zagađenih krvlju inficiranih osoba. Takođe, postoji mogućnost da se virus C nađe kod onih koji ušmrkavaju drogu (intranazalno) preko zajedničke cevčice. Za godinu dana drogiranja, 60 odsto narkomana dobija virus C, a za pet godina njih 90 odsto. Oni koji su zaraženi sidom, u 40 odsto slučajeva imaju i hepatitis C jer svi ti virusi koriste iste puteve prenošenja. Postoji mogućnost širenja i u bolničkim uslovima (slučaja četiri porodilje iz Čačka) preko zagađenih bioptičkih instrumenata, kolonoskopije, za vreme hemodijalize ili u toku operacije. Opasni su i odlasci kod stomatologa, posebno onih koji ne menjaju rukavice između dva pacijenta i koji koriste neadekvatno sterilisane instrumente. U oko 30 odsto slučajeva put infekcije ostaje nepoznat.

Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine jer to je veoma promenljiv virus koji ima šest osnovnih tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezaštićen za sve ostale. Radi se o virusu koji stalno mutira.