JABUKOVO SIRCE je izvanredan lek kome uvazeni strucnjaci pripisuju cudotvornu moc i smatraju da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, a evo i nekoliko recepata koji su se pokazali veoma uspesni u lecenju pojedinih smetnji i bolesti.

Ustanovljena je optimalna doza jabukovog sirceta koju treba uzeti u toku jednog dana. To je rastvor od 2 kašike sirceta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda. Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporucuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazao u povecanju plodnosti - kao kod ljudi tako i kod životinja, i u lecenju nocnog mokrenja kod dece. Dokazano je i da jabukovo sirce snižava povišeni krvni pritisak i da je odlican saveznik u ocuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporucuje se spoljna upotreba razblaženog sirceta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama. Osim osecanja svežine koje dugo traje, ovakve "kisele kupke" daju koži mekocu, vlažnost i zdravo rumenilo.

U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirce se takode primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirceta, prelaskom na zdraviju ishranu i cišcenjem organizma, postižu se dobri rezultati.

Na isti nacin, jabukovo sirce olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osecaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.

Nerazblaženim jabukovim sircetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a vrlo je preporucljivo poneti na put (pogotovu leti) bocicu sirceta da bi se sprecile nelagodnosti u probavi koje se obicno vezuju za promenu vode i hrane.

U ishrani sportista, ali i intelektualaca, jabukovo sirce i njegova kombinacija sa medom trebalo bi da zauzmu važno mesto. Ovo sirce je prebogato kalijumom, a on utice na rad mišica i nerava, a ucestvuje i u biohemijskim procesima na celijskom nivou.

Ako ste sa svojim lekarom iskljucili druge uzroke, a osecate slabost, pospanost, grcenje i bolove u mišicima, verovatno vam samo nedostaje kalijum; kura sa jabukovim sircetom dace ubrzo odlicne rezultate.

PROTIV HRONICNOG UMORA
Pomesati tri kasicice jabukovog sirceta sa soljom meda, sipati u teglu i uzimati svako vece pred spavanje po dve kasicice ove mesavine.
Drugi nacin je kasicicu sirceta sipati u casu vode i piti za vreme
rucka.

PROTIV GLAVOBOLJE
Popiti casu vode u kojoj su razmucene dve kasike meda i dve kasike jabukovog sirceta.

PROTIV OPEKOTINA
Na opekotinu naneti jabukovo sirce nekoliko puta. To ce spreciti pojavu plika i ublaziti bol.

ZA SNIZAVANJE KRVNOG PRITISKA
Tri puta dnevno piti casu vode sa dve kasicice jabukovog sirceta.

ZA ISPIRANJE GRLA
U casu vode sipati kasicicu sirceta i ispirati grlo na svaka dva sata.

PROTIV BOLOVA U SINUSIMA
Na svaki sat, sedam puta popiti casu vode u kojoj je razmucena kasicica jabukovog sirceta

PROTIV REUMATICNIH BOLOVA U ZGLOBOVIMA
Bolna mesta u toku noci obloziti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sircetom a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti casu vode u kojoj je razmuceno deset kasicica jabukovog sirceta.

PROTIV EKCEMA
Obolela mesta mazati jabukovim sircetom cetiri puta dnevno i tri puta u toku noci. Ubrzo ce ekcem i svrab nestati.

ZA MRSAVLJENJE
Svako jutro na prazan zeludac piti casu vode sa jednom do dve kasicice sirceta ili uz svaki obrok popiti casu vode sa dve kasicice sirceta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirce utice na sagorevanje suvisnog masnog tkiva.

PROTIV PROSIRENIH VENA
Svakog jutra i veceri istrljati cistim jabukovim sircetom kozu preko prosirenih vena i dva puta dnevno popiti casu vode sa dve kasicice sirceta. Ova terapija traje mesec dana.

PROTIV MITISERA
Jedan deo jabukovog sirceta izmesati sa osam delova vode i tom tecnoscu tri puta dnevno prskati lice.

Zeleni caj

Želite da pamtite ovo leto? Pijte zeleni čaj, antioksidant koji poboljšava opšte zdravstveno stanje i štiti od tri najveća bauka: ateroskleroze, infarkta i raka. Sudeći po vestima iz Japana, ?pao" je i četvrti: gojaznost. Ispostavilo se, naime, da vitke Japanke ovaj čaj koriste kao sredstvo za mršavljenje: skida kilograme kao od šale!

Svi znamo da Japanke i u sredovečnim godinama ostaju supervitke, a da se čudo pripisuje velikoj količini zdrave ribe bez koje je japanska trpeza nezamisliva. To nije sve, kažu istraživači iz Tokija i Ženeve, koji su upravo došli do epohalnog otkrića. Zeleni čaj, ritualno piće u Japanu, sadrži jedinstveni antioksidant, toliko moćan da je efikasniji od svakog sredstva za mršavljenje.

Što je najzanimljivije, ne morate imati japanski metabolizam da biste osetili njegove prednosti. Žene širom Amerike zagušile su Internet pričama o težini koju su izgubile kad su aktuelnoj dijeti dodale zeleni čaj, tri puta dnevno. Važnije od njihovih ispovesti u ovom trenutku su, ipak, međunarodna istraživanja koja podržavaju mogućnost da zeleni čaj efikasno smanjuje težinu.

Katekini skidaju stomak
A ta istraživanja pokazuju da zeleni čaj ?gađa" salo na stomaku zbog kojeg su gojazni ljudi i najnesrećniji. U studiji, koju objavljuje ?Američki žurnal za kliničku ishranu" (AJCN), naučnici iz tokijske korporacije ?Kao" iznose podatak da su učesnici koji su 12 nedelja svakodnevno pili čaj obogaćen sa 690 mg jakih biljnih antioksidanta, zelenih katekina, izgubili 450 procenata više stomačnog sala od onih koji su pijuckali napitak od placeba - iako su unosili isti broj kalorija. To nije bilo samo površinsko salo: smanjenje je zabeleženo i u dubljim, upornijim slojevima koji oblažu organe ispod mišića, ističe vođa istraživačkog tima Tomonori Nagao.

Šta katekine čini tako ubitačnim po stomačno salo? Ispostavilo se da se masne naslage na ovom delu tela teško skidaju zato što oslobađaju sastojke koji ne dozvoljavaju da ih organizam sagori i pretvori u energiju. Ukratko, stomačno salo čuva neka vrsta armije. Katekini su moćni zato što uporedo onesposobljavaju tu vojsku i aktiviraju mitohondriju, međućelijske sklopove koji hranu pretvaraju u gorivo. Katekini, dakle, efikasno i trenutno od stomačnog sala prave korisnu energiju.

A dijeta suvišna!
Ima još dobrih vesti: zeleni čaj ne sagoreva samo salo na struku i stomaku. Profesor Nagao iznosi podatak da su ljudi, koji su pili čaj obogaćen katekinima, gubili gotovo tri puta više masnih naslaga od članova grupe koji su bili samo na dijeti. On ukazuje i na sposobnost napitka da poveća termogenezu, to jest tempo kojim telo sagoreva nutrijente kako bi proizvodilo toplotu. Do sličnog otkrića došli su i naučnici Univerziteta u Ženevi koji u listu ?AJCN" objavljuju podatak da epigallocatechin gallate (EGCG), najzastupljeniji katekin u zelenom čaju, pojačava dnevnu termogenezu organizma do 43 procenta.

Konkretnije, oni koji su uz tri dnevna obroka uzimali i 90 mg katekina EGCG (odgovara količini od jedne šolje proceđenog čaja), plus 50 mg kofeina (prirodni sastojak zelenog čaja), sagorevali su 10 procenata više uskladištene masti.

EGCG i kofein zajedničkim snagama povećavaju proizvodnju i aktivnost norepinefrina, neurotransmitera koji stimuliše termogenezu i metabolizam masti - kaže dr Džefri Blumberg, direktor Laboratorija za ispitivanje antioksidanta na ?Tafts" univerzitetu u Bostonu. - Ukoliko vam je nivo norepinefrina veći, utoliko vam metabolizam brže radi.

Na osnovu ovih i drugih studija, ispostavilo se da tri do pet šolja zelenog čaja, uz bilo koji programu ishrane, uzrokuje mršavljenje. ?Čarobni napitak" možete dodavati svakom obroku, koktelu ili desertu (sladoledu, na primer), bez nekog posebnog držanja dijete.

A ako niste baš ludi za zelenim čajem, probajte ga kao osvežavajuće letnje piće: dejstvo je isto. Sipati u bokal 4 šolje zelenog čaja, 1 šolju svežeg limunovog soka i četvrt šolje meda. Dodati led i ukrasiti kriškama limuna. Ili: izmešati u ?blenderu" 1 šolju hladnog zelenog čaja sa nektarom od manga (ili drugog egzotičnog voća) i sokom od ananasa. Dodati led. U oba slučaja, dobijate 4 čaše napitka da se rashladite i - doterate liniju!

Tri puta zeleni čaj . I sa samo dve šolje dnevno smanjujete rizik od:
Ateroskleroze 46 %
Infarkta 42 %
Raka želuca 32 %

Kafa je zdravija nego što se misli

Kafa verovatno pruža daleko više zdravih antioksidansa u ihrani nego voće i povrće, pokazalo je istraživanje američkih naucnika koji su merili sadržaj antioksidansa u više od 100 različitih vrsta hrane uključujući povrće, voće, orašaste plodove, semenke, začine, ulja i pića. Dobivene rezultate zatim su kombinovali s podacima američkog ministarstva poljoprivrede o tome koliko je svaki sastojak prisutan u redovnom dnevnom unosu hrane u prosečnoj američkoj ihrani. Rezultat je pokazao da je kafa najveći izvor antioksidansa po obroku i po nivou konzumacije. Slede je crni čaj, banane, pasulj i kukuruz. "Amerikanci više antioksidansa primaju putem kafe nego drugom hranom - ništa drugo čak se ne približava kafi", rekao je profesor Joe Vinson sa sveučilišta Cranton u Pennsylvaniji.

Antioksidansi pomažu telu da se liši štetnih slobodnih radikala, destruktivnih molekula koje štete celijama i DNK. Antioksidansi imaju dobro dejstvo po zdravlje uključujući i zaštitu od srčanih obolenja i raka. Studije su povezivale pijenje kafe sa smanjenjem opasnosti od raka jetre i debelog creva, dijabetesa tipa dva, i Parkinsonove bolesti. Važno je ne zanemarivati korisna dejstva svežeg voća i povrća, upozorio je. "Nažalost, potrošači još uvek ne jedu dovoljno voća i povrća, što je mnogo bolje s celokupnog prehrambenog stajališta s obzirom na visok sadržaj vitamina, minerala i biljnih vlakana" (u voću i povrću), rekao je Vinson. Naucnici su pokazali da u poredjenju s drugom hranom, datulje pružaju najveći izvor antioksidansa. Takođe velik postotak imaju i brusnice i crno grožđe.

Med je cudo


Zdravima cuva zdravlje, a bolesnima pomaže da ozdrave. Po svojoj prirodi med je veoma otporan na bakterije, te mu ne treba dodavati nikakve hemikalije ili konzervanse da bi se sacuvao Pcelinji med nije samo spasonosni snabdevac covekovog organizma energijom nego je i riznica najdragocenijih darova prirode. Sve što je lekovito u nekoj biljci pcela sakuplja, i uz brojne korisne sastojke iz svog organizma, pretace u med. On sadrži gotovo sve elemente koji ulaze u sastav ljudske krvi i zahvaljujuci tome zdravima cuva zdravlje, a bolesnima pomaže da ozdrave. Medicinski strucnjaci preporucuju da se med što duže zadržava u usnoj šupljini, kako bi lekovite materije, preko jezicnih žlezda, brzo i nepromenjeno prodirale u krv, a potom u tkivo i sve celije organizma, ili da se uzima u obliku rastvora (najbolje s biljnim cajevima, mlekom ili limunadom). NJegove hranljive i okrepljujuce osobine pojacavaju rad mišica odraslih, ali i ubrzavaju rast dece. Poznato je i da je med hrana s potencijalnim alkalitetom, neophodnim za podržavanje kiselo-alkalne ravnoteže u organizmu, a od posebnog znacaja su tu mineralne soli, koje neutrališu kiselinu.

Prilikom kupovine meda valja obratiti pažnju da on nije ukvaren, fermentisan, zagaden ili falsifikovan primesama materija slicnih medu. Pod normalnim okolnostima med nikada ne može da se pokvari, ako su ga u košnici pcele dovoljno preradile i ako ga je pcelar pravilno izvadio iz saca i valjano upakovao. Med je, po svojoj prirodi, veoma otporan na bakterije, te mu ne treba dodavati nikakve hemikalije ili konzervanse da bi se sacuvao. Nije mu potrebno ni zagrevanje, pasterizacije, pakovanje u vakuumu. Pcele su, tokom miliona godina, naucile kako se med cuva, te mu nije potrebno precišcavanje, niti uklanjanje prljavštine, pošto je on, pod normalnim okolnostima, potpuno cist kada ga pcele same spreme, jer one ne dozvoljavaju da ijedan delic necistoce ili prašine dospe u med. On se može zagaditi jedno nepažnjom pcelara ili nekog drugog.

Pod povoljnim uslovima med se može sacuvati veoma dugo. Jedan od najvažnijih uslova za to je njegovo cuvanje od vlage, te sudovi u kojima se drži moraju biti cisti i suvi. Najpodesnije su staklene tegle ili emajlirane posude, a preporucuje se da se cuva na temperaturi izmedu 5 i 10 stepeni i to u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Važno je znati da u neposrednom dodiru meda s metalom dolazi do reakcije organskih kiselina i metala (gvožda, cinka?) što dovodi do stvaranja jedinjenja škodljivih po ljudsko zdravlje, a istovremeno ta jedinjenja razaraju i vitamine u medu. Stoga se mora paziti da emajl ne bude oštecen.

Mnogi izbegavaju da kupe kristalisani med, misleci da nije prirodan, medutim, upravo je kristalizacija jedno od bitnih svojstava prirodnog meda. Do nje dolazi uglavnom zbog toga što glukoza (groždani šecer) u medu, pri odredenoj temperaturi ne može da opstane u tekucem stanju, te se stvaraju kristali i tako med dobija kremast izgled.  

--Last edited by Coolerka on 2007-05-21 16:38:31 --

Lavanda na hiljadu načina

Lavanda se od davnina smatra prirodnim sredstvom koje je korisna pomoć u lečenju niza zdravstvenih tegoba, od nesanice i nemira do reumatskih bolova i tegoba sa varenjem. Lavanda ima umirujuće delovanje na nervni sistem. Eterično ulje ove biljke se u aroma terapiji koristi protiv glavobolje i depresije. Čaj lavande pomaže kod tegoba u sistemu za varenje, kao što su prekomerno lučenje želudačne kiseline, bolovi u stomaku i nadutost. Lavanda opušta mišiće i na taj način ublažava grčeve.

Miris čistog rublja
Lavanda je čest sastojak muških parfema sa mirisnom notom paprati, ali se u nešto blažem obliku njena mirisna nota sreće i u ženskim parfemima, a u poslednje vreme sve više i u mirisima namenjenim i muškarcima i ženama, objašnjava italijanski kozmetolog Antonela Antonini. Osim toga, ona je već vekovima miris za celu porodicu, pošto asocira na čistoću. Tome umnogome doprinose njena antiseptička, antibakterijska, antibiotska i insekticidna svojstva.

Lek protiv stresa
U 13. veku sveta Hildegarda je nervoznim ženama preporučivala čaj od lavande, pošto je čvrsto verovala da ovaj cvet ima umirujuće dejstvo. Danas je naučno potvrđeno da je bila u pravu, a dokazano je i da lavanda ublažava stres, opušta organizam, regeneriše umornu kožu i ublažava opadanje kose.
Esencijalno ulje lavande sadrži flavonoide, tanine i diterpene koji umirujuće deluju na nervni sistem, objašnjava Alesandro Formenti, profesor Univerziteta u Paviji.Ova biljka može da se koristi kao čaj, koji se priprema od kašičice sušenog i usitnjenog cveta prelivenog šoljom ključale vode, ili u vidu tinkture koja se pravi od 65-procentnog alkohola.

Protiv akni:
Nakapajte desetak kapi eteričnog lavandinog ulja u pola litre tople vode. Natopite čistu gazu u tu tečnost oblogu držite desetak minuta na delovima lica gde su se pojavile akne. Nedostatak apetita: Nekoliko kapi lavandinog ulja nakapajte na kašičicu šećera i polagano otopite u ustima, najbolje neposredno pre obroka.

Grčevi u stomaku: Jednu kašičicu osušenih lavandinih cvetića prelijte sa dva decilitra vrele vode. Čaj ostavite da odstoji pet minuta i procedite. Možete ga pijete jednom do dva puta dnevno.
Iscrpljenost: Prokuvajte 50 g osušenih lavandinih cvetova. Procedite i sipajte u vodu za kupanje. Posle 15 minuta opuštanja u aromatičnoj kupki lezite u krevet i dobro se pokrijte.

Kašalj: U jednu kašičicu meda dodajte dve kapi lavandinog ulja i progutajte. Ovo sredstvo bi trebalo da smiri podražajni kašalj.
Ubod komarca: Na mesto uboda utrljajte lavandino ulje. Postupak ponavljajte dok se oteklina i crvenilo ne povuku.

Perut: Možete da napravite prirodni losion: 15 g lavandinih cvetova ostavite da odstoje nedelju dana u 100 ml alkohola. Posle nedelju dana alkohol procedite. Pre svakog pranja ovu tečnost utrljajte u vlasište i ostavite da deluje 15 minuta.

Opekotine od sunca: Pomešajte 30 kapi lavandinog ulja sa četiri kašike maslinovog ulja u kom je odstajala gospina trava. Dovoljno je tu mešavinu dva puta nanesen na opečenu kožu.

Za masažu
Za masažu protiv reumatskih bolova i za opuštanje koristi se čisto esencijalno ulje. Esencijalno ulje se ne dobija presovanjem,već destilacijom.Jednostavnu verziju lavandinog ulja možete i sami da pripremite kod kuće, tvrdi prof. Formenti.Kuvajte 60 minuta na pari 25 g lavande i 100 g maslinovog ili bademovog ulja. Kada se prohladi, procedite kroz gazu i koristite za masažu.  

--Last edited by Coolerka on 2007-05-21 16:45:40 --

Mleko "belo zlato" u solji


Nežnu kožu, blistav ten i svež izgled možete imati i bez skupih kozmetičkih preparata. Počastite svoje telo ovim hranljivim i lekovitim napitkom - biće vam zahvalno.

Smatra se da je nega tela skupo zadovoljstvo, ali to nemora biti uvek tako. Savršeno sredstvo za negu može se naći po veoma niskim cenama u frižiderima supermarketa.

Mleko je jedan od najstarijih osnovnih prehrambenih proizvoda koje čovek poznaje i ujedno veoma stari eliksir lepote. Kleopatra je svakodnevno sebi priuštila kupku od mleka.
Mekom kožom kao saten fascinirala je svoje savremenike.
Razlog: mleko i mlečni proizvodi kao što su jogurt, kefir, pavlaka ili sremski sir imaju čudotvornu moć.
Posle intenzivnog mišićnog rada stvara se mlečna kiselina, koja širi krvne sudove i omogućava bolju ishranu kože. Ovo senzacionalno otkriće iskoristile su poznate kozmetičke kuće (Clarins, Clinique, Dior, Estee Lauder) i napravile vredne kreme protiv starenja kože.
Beli napitak može da ponudi i nešto protiv bora. Mleko sadrži vitamin A i vitamin E koji imaju blagotvorno dejstvo na ten i pomažu da se koža lica brže odmori belančevine iz mleka daju koži baršunast izgled, a mlečni enzimi potpomažu njenu regeneraciju.
Puno masno mleko je idealno rešenje za problem sa suvom kožom. Količina mlečnih masti i proteina veoma je visoka u ovoj vrsti mleka. Ono čak može da ublaži osećaj napetosti kože posle sunčanja. U ostalim mlečnim proizvodima krije se još mnogo toga:


AD mleko je puno vitamina A pa momentalno osvežava kožu. Mlečne belančevine održavaju vlažnost kože, dok mlečni proteini poboljšavaju elastičnost kože.
Jogurt sadrži dosta mlečnih kiselina koje doprinose regeneraciji kože. Obloge natopljene jogurtom deluju umirujuće na iziritiranu kožu posle sunčanja


Sremski sir obogaćuje kožu masnoćom. On istovremeno obezbeđuje zaštitni film kože.

Pavlaka je savršen izvor masnoće i sprečava nastanak bora.


Kiselo mleko je veoma bogato belančevinama i sa visokim sadržajem lecitina štiti kožu od isušivanja.

Kefir deluje osvežavajuće zbog velike količine mlečnih kiselina i uklanja male nečistoće sa kože.



Surutka odgovara ph-vrednosti koju ima koža i može se koristiti kao dodatak kupki (pogledati recept desno). Surutka ublažava tegobe koje izaziva neurodermatitis i pomaže kod perutanja kože.


Recept - kiselo mleko
Ako se ruke brzo suše i koža na njima puca, pomoći će lecitin kojeg ima u kiselom mleku. On pomaže koži da zadrži vlažnost i tako je održava glatkom i lepom. Dovoljno je da se šake drže 10 minuta potopljene u kiselom mleku, a zatim operu .


Recept - mleko
Kleopatrin recept za lepu kožu je i dan-danas aktuelan: pomešati litar puno masnog mleka (ili pet kašika maje ako je koža veoma suva) sa 10 ml ulja jojobe i sipati u vodu za kupanje zagrejanu na 38 stepeni. Posle 20 minuta isprati telo hladnom vodom.
Recept - sremski sir
Dobro je naneti osvežavajuću masku od sremskog sira posle sunčanja ili kada je koža lica napeta. Ova maska ublažava bore i umiruje iziritiranu kožu. Lice se namaže debelim slojem sira i ostavi da deluje petnaestak minuta. Posle toga, lice se ispere mlakom vodom.

Brze koktel - maske za kožu poput svile


Sremski sir protiv bora
U šolju crnog čaja umešati tri kašike sremskog sira. Naneti na lice i posle 10 minuta isprati hladnom vodom.
Kura za telo sa jogurtom
U čašu jogurta umešati kašičicu ulja od pšeničnih klica i naneti na telo. Ostaviti da deluje desetak minuta i isprati hladnom vodom.


Maska od mleka i kamilice za svaki tip kože
Šaku cveta kamilice preliti sa 75 ml toplog mleka i ostaviti da odstoji 20 minuta. Procediti, zagrejati i u to dodati kašiku gline u prahu i pola kašičice meda. Naneti smesu dok je topla na lice i dekolte. Posle 15 minuta sprati masku hladnom vodom.

Sremski sir i limun za lepe oči
Dve kašike nemasnog sremskog sira pomešati sa kašičicom crnog čaja. U to dodati tri kapi limunovog soka. Ovom smesom natopiti dva tufera i držati ih na kapcima oko 20 minuta. Posle toga lice umiti mlakom vodom.


Pakovanje sa pavlakom daje sjaj kosi
Pomešati dve kašike pavlake, pola kašičice ulja od pšeničnih klica i kašiku limunovog soka. Pakovanje naneti na suvu kosu i isprati ga posle 15 minuta.  

--Last edited by Coolerka on 2007-05-21 16:46:53 --

Rasol više od leka protiv mamurluka

U vremenu posle provedene besane akoholom ispunjene novogodišnje noći proizvod koji se najviše traži, je bez sumlje - rasol. Ovaj čuveni lek protiv mamurluka poseduje sve pozitivne osobine kupusa – vitamine i minerale – i uz to stalnu količinu mlečne kiseline, te se preporučuje puna čaša ujutru i još jedna u popodnevnim satima. Blagi rasol, ali isto tako i svež i kiseli kupus (dovoljne su tri kašičice pre obroka) pomažu osobama s hroničnim zatvorom.

Zima je, bez sumnje, vreme kupusa, kako kiselog, tako i svežeg. I dobro je što je to tako. Jer, da podsetimo, u kupusu ima mnogo vitamina C, najboljeg saveznika protiv prehlada, kao i vitamina E (antioksidans), K (važan za koagulaciju), onih iz grupe B i, u kiselom kupusu, vitamina U (jedan od najređih, a smatra se da leči čireve, kako spoljne, na koži, tako i unutrašnje, na želucu i dvanaestopalačnom crevu), kao i mnogo kalijuma (475 mg), kalcijuma, fosfora, sumpora (koji mu daje antiseptična svojstva), gvožđa, bakra, cinka i magnezijuma.

Naravno, vitamin C se kuvanjem gubi, pa se preporučuje da se jede što više svežeg i kiselog kupusa. Ima i mnogo mlečne kiseline, kojoj se i pripisuje njegovo lekovito dejstvo, ali je opet važno podvući – treba ga jesti presnog. Jer, u kuvanom se mnogo mlečne kiseline izgubi, a ostanu samo celulozna vlakna, koja imaju suprotno dejstvo – izazivaju nadimanje, čak i grčeve u crevima. Sirovi kupus lakše će se variti ako je sitno iseckan, pa ni oni s osetljivijim želucem ne bi trebalo da se plaše njegove upotrebe.

Još jednostavnije njegovo dejstvo će se ispoljiti – pijenjem rasola.

Lekovitost kiselog kupusa može se i povećati: ako se, prilikom kišeljenja, između redova kupusa doda lišće vinove loze, grožđe, dunje isečene na kriške jabuke, kukuruz, kim, komorač – i što manje soli.

Pošto kalijum podstiče izlučivanje vode iz organizma, kupus bi trebalo da jedu i oboleli od reume i gihta, kao i oni s vodenom bolešću (nakupljanjem tečnosti u abdomenu), a osim za spoljnu upotrebu, ovo povrće se preporučuje, i to u vidu soka, za razne smetnje i oboljenja. Na primer, svakodnevno pijenje čaše sveže isceđenog soka od kupusa između obroka pomoći će protiv proliva, kolitisa i upale creva, uključujući i debelo, protiv čira na želucu preporučuju se tri čaše do litra, tokom celog dana u malim gutljajima, u toku tri – četiri nedelje, a dve čaše dovoljne su protiv malokrvnosti (uz sirov ili na pari kuvan kupus). Protiv bronhitisa, čestog pratioca nazeba, preporučuje se topao buljon od kupusa zaslađen medom, jer on smiruje nadražaj na kašalj i olakšava iskašljavanje. Protiv kašlja se preporučuje sirup od crvenog kupusa, pomešan najbolje s medom, jer blagotvorno deluje na pluća, a pored uobičajenog rasola, protiv mamurluka takođe može da se koristi sirup od ove vrste kupusa. Pravi se tako što se soku od kupusa doda ista količina šećera (može i nešto više) i kuva na pari dok se ne zgusne.

Kako napraviti sok od kupusa?

Potrebno je pola kilograma svežeg kupusa, jedan limun i vrlo malo soli. Kupus treba očistiti i naribati (ili samleti), malo posoliti i ostaviti da odstoji, da bi pustio sok, pa ga procediti kroz gazu i dodati mu sok od limuna.

Svež sok od kupusa daje se i deci koja imaju gliste (tri dana zaredom na prazan stomak po 20–30 grama), pomešan sa sokom od šargarepe i repe koristi se za rekalcifikaciju kod preloma i osteoporoze.

Jedini “problem” sa sokom od kupusa je što ima malo neprijatan ukus, ali se na njega brzo navikne, a bitno je da ne postoje nuspojave kod njegove upotrebe. Ako dođe do nadimanja, pre jela treba popiti čaj od kamilice i kima u razmeri 1:1. Da dodamo i da se ovaj sok sme koristiti samo neposredno isceđen jer stajanjem gubi dejstvo.

Kuvanog slatkog kupusa trebalo bi da se klone jedino osobe koje pate od glavobolje ili imaju problema s varenjem (jer se on vari četiri sata, za razliku od svežeg i kiselog, za koje je dovoljno dva).


Kiseljenje kupusa


Poznata je pojava u nasim domacinstvima da se svaki domacin hvali da je njegov kiseli kupus najbolji na svetu. Jedno je tacno, ako se sve uradi kako treba, domaci kiseli kupus bolji je od onog koji se u vakumskom pakovanju prodaje u samoposlugama. Ako se sve uradi kako je ovde zapisano, garantovano dobija se najbolji kupus na svetu, i u jos dva sela vise.


Za dobijanje dobrog kiselog kupusa sledece komponente treba da budu u optimalnom skladu. To su: zapremina bureta koje na dnu treba da ima slavinu za pretakanje rasola; kolicine kupusa, vode i soli; temperaturni rezim u toku procesa kiseljenja; pravilan rezim pretakanja. Sa dovoljnom garancijom da ce proces biti uspesan preporucuju se sledece proporcije. Za bure date zapremine u litrima, pripremi se kupus cija je tezina u kilogramima brojno jednaka polovini zapremine bureta u litrima. Tako napunjeno bure primice za oko 10% vise vode od polovine zapremine praznog bureta. Kolicina soli u kilogramima treba da bude jednaka 4% od kolicine vode izrazene u litrima, kojom se bure naliva do vrha bureta. (Primer: bure 30 litara, kupus 15 kilograma, voda 16 litara, so 650 grama). U nasoj visegodisnjoj praksi koristili smo sledeci postupak.


Odabrano je plasticno bure zapremine 120 litara.Bure se postavi u nekom uglu kuhinje u kojoj se moze sa sigurnoscu ocekivati temperatura od 15-20 stepeni u toku 30 dana od pocetka kiseljenja. Ovih prvih mesec dana je najvazniji period kiseljenja i zahteva najvecu paznju.


U prvoj sedmici novembra kupi se 60 kgr. kupusa. Kupus treba da bude cvrst sa tesno slozenim listovima blago ruzicaste boje. Sa glavica kupusa odstrane se osteceni spoljni listovi ako ih ima. Posle toga u korenu u sredini donjeg dela glavice naprave se dva dublja zareza u obliku krsta dubine oko 2 cm. Sada se pristupa slaganju glavica u bure. Glavice se sto je moguce snaznije guraju jedna uz drugu i pri tome se biraju komadi prikladne velicine kako bi se ostvarilo najgusce pakovanje. U supljine koje se pojavljuju izmedju glavica mogu se ubacivati rasecene polovine i cak cetvrtine glavica. Ovi komadi ce se prvi ukiseliti i odmah biti korisceni za izradu salate. Kod slaganja prvog reda po dnu bureta voditi racuna da ulaz u slavinu ostane u sredini izmedju dve glavice. Ako se to ne uradi, u kasnijem periodu ulaz se zapusi i nastaju problemi kod pretakanja. Na opisani nacin poslagati sve glavice do vrha bureta.


Sada se pristupa punjenju bureta slanom vodom. Odabere se jedna veca posuda na primer od 5 litara. Ulije se u posudu 5 litara tople vode i u nju sipa 200 grama kuhinjske soli. Voda se mesa da se so potpuno rastopi. Dobija se 4% rastvor soli. Ako je posuda manje zapremine, kolicinu soli izracunati prema kolicini vode. Kada se so rastopi uliti vodu iz posude u bure. Ovaj postupak ponavljati sve dok se bure ne napuni slanom vodom. U bure od 120 litara sa 60 kgr. kupusa ulice se oko 65 litara vode sto zahteva 2,6 kgr. soli. Ne slusajte niciji savet da celokupnu kolicinu soli odjednom srucite u bure koje je vec napunjeno vodom. Ovo nije dobro, jer se ni na koji nacin ne moze vise dobiti ujednacena slanost vode, sto je od najvece vaznosti za dalji proces kiseljenja.

Kupus je laksi od vode pa zato pliva i iskace iznad povrsine vode.Zato je potrebno da kupus bude pritisnit i da stalno bude pod vodom. Domacin treba da se doseti kako to da uradi. U pocetku je dovoljno da se dve letvice ukrste i uglave uz rub bureta.

Sada nastaje period urednog pretakanja. Pretakanje je postupak kojim se voda koja istekne sa dna kroz slavinu, vrati u bure. Najprostiji nacin je da se posuda po posuda vode, koja istekne kroz slavinu vrati u bure. Drugi nacin je da se do dna bureta uroni crevo i ustima isisa voda, koja ce se sa dna ulivati u posudu koju treba postaviti ispod gornjeg nivoa vode. Ovo crevo moze da stoji stalno u buretu dok traje potreba za pretakanjem. Vazno je da to crevo na svom kraju, koji dopire do dna bureta, ima nastavak od plastike sa rupicama u koje nece ulaziti komadi kupusa, koji bi mogli da zapuse crevo i onemoguce protok vode. I treci najelegantniji je da se konstruise elektricna pumpa od neke stare opravljene pumpe za vodu iz masine za pranje rublja. Pogodnim spajanjem ove pumpe sa slavinom na dnu i gornjom povrsinom bureta pretakanje tece automatski. U toku jednog pretakanja treba izmesati bar polovinu ukupne vode. Prvih 15 dana pretakati svakog dana. Ponavljamo, svakog dana. Drugih 15 dana to se moze smanjiti na jednom u dva dana. U periodu pretakanja vazdusni prostori izmedju listova kupusa punice se vodom pa ce u prvo nivo vode u buretu opadati. Ovu vodu treba odmah nadoknadjivati ulivanjem odgovarajuce kolicine vode da sav kupus bude pokriven vodom. I ova dodatna voda treba da bude posoljena u istom procentu. Kada se ovaj pocetni period pretakanja zavrsi, bure se moze izneti na terasu. Jedini nacin da se to uradi je da se rasol istoci. Tako olaksano bure dve osobe lako mogu da ga prenesu na novo mesto. Posle toga raso se vrati u bure. Sa pretakanjem treba nastaviti sada u duzim razmacima. Narednih mesec dana jednom nedeljno a potom svake druge nedelje.

Posle 1,5 do 2 meseca, zavisno od potrosnje, u bure se moze dodati i do 10 kgr. novog kupusa. Nove glavice treba smestiti dublje, kako bi na red za trosenje stigle kasnije, kada se budu ukiselile.

Pored ukusa kiselog kupusa, koji je najpresudniji, da li je kiseljenje bilo uspesno ili ne, vazan znak da je sve u redu je da raso skoro do kraja koriscenja ostane bistar. Ne smeju se pojaviti ni slojevi zgusnute bele pene po povrsini, koja lici na budj. Ako se sve radi kako je navedeno, sarme i salate sa alevom paprikom i malo ulja bice besprekornog, vrhunskog kvaliteta.

autor: Research.net

Kleka - ukras u dvorištu i lek u kući

Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi.

Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima.

Osobine

Zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeđa i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju rakije klekovače.

Sastav

Kleka sadrži od 0,5 do 2 % etarskog ulja (sa dosta terpena), 4 % šećera, zatim gorke materije (juniperina), 8 % tanina, masti slične vosku, pentozan, pektin, taninski glikozid, grožđani šećer, mravlju i sirćetnu kiselinu, inozit, invertni šećer, kalcijum, kalijum, mangan, a mladi izdanci i iglice i vitamin C (do 260 mg%).

Lekovitost

Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, regulisanje menstruacije, protiv bolesti želuca, bubrega, bešike, bronhijalnog katara, astme, gihta, išijasa, reumatizma, šećerne bolesti, tuberkuloze, glavobolje, zadaha iz usta, gorušice, za čišćenje krvi i dr.

Berba i čuvanje

Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz češce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.

Upotreba kleke u lečenju - receptura

Protiv crevnih grčeva

Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašičice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.

Protiv glavobolje

Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na čelo.

Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje živaca

a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom ključale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.

Za jačanje apetita i bolje varenje hrane

Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit ne popravi.

Protiv šećerne bolesti

a) Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).

autor: Bogomir M. Mihajlović, dipl. inž

Hajdučka trava: cvet i drška za čaj i ulje

Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje.

Hajdučka trava, hajdučica, sporiš, kunica, belo ivanjsko cveće, kunji rep, mesečina, paprac, petrovsko cveće, ravan, romanika, spor, stolista, tintorova trava (Achilea millefolium L.) je najznačajnija i najrasprostranjenija vrsta roda Achilea. Raste kao korov pored puteva, na kamenjarima, zapuštenim mestima, kserofitnim šumama. Kod nas rastu i neke druge vrste ovog roda koje nemaju široku upotrebu u narodnoj medicini, već samo lokalni značaj.

Kao višegodišnja zeljasta biljka hajdučka trava ima uspravnu maljavu stabljiku visoku do 80 cm, pri vrhu granatu i obraslu listovima izduženolinearnog oblika, koji su dvostruko do trostruko perasto deljeni u režnjeve. Listovi su sa obe strane pokriveni dlačicama. Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Cveta preko celog leta. Plod je spljoštena ahenija. Hajdučka trava je polimorfna vrsta koja se u prirodi javlja sa više podvrsta međusobno različitih citogenetski i hemijski.

Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.

Hajdučka trava se koristi u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. Deluje kao amara aromatica, blag hemostatik i kao spazmolitik.

U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola, te otuda potiče i naziv biljke. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromatičnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zaštićena od svetlosti godinu i po dana.

Odnos pri sušenju nadzemnog dela hajdučice je 4:1.

autor: Prof dr. Jan Kišgeci
Izvor: List "Poljoprivrednik"

Kupina - beru se mladi i zdravi listovi

Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože.

Kupina, ostruga, kupinjača, muraga, crna jagoda, Rubus cadicans Weihe, javlja se kao česta biljka po brdskim predelima, krčevinama, šumskim proplancima, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a sreće se i kao živa ograda. To je višegodišnja žbunasta biljka. Stablo je uspravno, visoko jedan do dva metra, obraslo trnovima i naizmenično raspoređenim listovima, dugačkim do 7 santimetara i sastavljenim od tri do pet ovalnih i nepravilno nazubljenih listića. Liska je sa tri lica tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i maljavo. Cvetovi su aktinomorfni, ružičasti ili beli, pojedinačni ili udruženi u grozdaste cvasti. Cveta u junu. Plod je zbirna koštunica crne boje, sastavljena od mnogo sitnih i sraslih koštunica.

Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline.

To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada).

Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.

autor: Prof. dr Jan Kišgeci
Izvor: List "Poljoprivrednik"