Male boginje

Male boginje su jako zarazna bolest praćena osipom. Od nje boluju uglavnom deca. Novorođenčad i odojčad do 6 meseci retko oboljevaju. Jedanput preležana bolest štiti od ponovne infekcije.
Uzročnik bolesti je jedan virus koji se pomoću običnog mikroskopa ne vidi. Bolesnik nije zarazan dok se ne pojave prvi znaci bolesti i prestaje da bude zarazan petog dana od dana kada je osip prestao da izbija.
Prenošenje bolesti je neposredno, sa bolesnika na zdrave. U vazduhu oko bolesne dece ima mnogo klica malih boginja, koje bolesnici izbacuju kašljući. Zdrava deca se vrlo lako zaraze udušući takav vazduh. Posredno prenošenje je retko, jer je uzročnik malih boginja vrlo osetljiv na uticaj spoljne okoline i van ljudskog tela brzo ugine.
Bolest počinje jednim kataralnim stanjem stanjem u nosu, plućima i na očnoj sluzokoži. Posle inkubacije od 8 do 16 dana detetu oči zakrvare, suze, i ono ne može da gleda u svetlost, nos mu je pun kao da ima kijavicu, kašlje, suvo, ima povećanu temperaturu. Ovakvo stanje traje 3 do 5 dana, pa se pojavi karakterističan osip. Osip je krupan i javlja se najpre na licu, potom po celom telu, za razliku od šarlahnog osipa, koji je sitan i tek naposletku izbija na licu. Pre nego na licu, osip se javlja u ustima, na unutrašnjoj strani obraza. Pojavom osipa kašalj se pojača i dete za sve vreme bolesti ima jak bronhitis, koji se često komplikuje zapaljenjem pluća.

Velike boginje

Svoj spas od velikih boginja čovečanstvo duguje velikom engleskom lekaru Dženeru, koji je uveo vakcinisanje protiv velikih boginja još u vreme kada se nije mnogo znalo o uzrocima oboljenja od zaraznih bolesti. On je zapazio da žene koje muzu krave sa krastama od kravljih boginja na vimenu ne obolevaju od velikih boginja u vreme epidemije i iz toga izvukao zaključak da se ljudi kalemljenjem kravljih boginja mogu zaštititi od velikih boginja. Metoda zaštite od velikih boginja, malo izmenjena, primenjuje se i danas.
Bolest je teška i teško se leči. Počinje drhtavicom, visokom temperaturom i jakim bolovima u glavi, kičmi i trbuhu, povraćanjem i zatvorom. Posle 2 do 4 dana po telu izbije veliki, krupan osip, koji se brzo pretvara u plikove. Plikovi zagnoje i na njihovom mestu se otvore ranice, od kojih ostaju ružni ožiljci koje viđamo na licu osoba koje su preživele velike boginje.
Bolest se prenosi neposredno sa bolesnika, ali je moguće da se prenese i preko rublja i odela koje je oboleli imao na sebi za vreme bolesti. Prijava oboljenja je po zakonu obavezna i svaki bolesnik koji ima velike boginje mora se izolovati i preneti u bolnicu na lečenje. Velike boginje su karantinska bolest i svaki njihov slučaj mora se prijaviti Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.  

--Last edited by Coolerka on 2007-05-21 16:06:35 --

Zauške

Zauške su zarazna bolest. Uzročnik je virus koji napada žlezdana tkiva, na prvom mestu pljuvačne, zatim semene žlezde, a ponekad gušteraču i štitnu žlezdu. Od zauški boluju mahom deca, ali boluju i odrasli, ukoliko ih nisu preležali u detinjstvu. Jednom preležana bolest se ne ponavlja.
Bolest je zarazna naročito u svom početnom periodu i za vreme otoka pljuvačnih žlezda. Prenosi se pljuvačkom neposredno sa bolesnika na zdrave.
Posle inkubacije od oko 18 dana, kod bolesnika nastupe izvesni poremećaji koji se javljaju kod mnogih drugih oboljenja. Tek kada se ispod, i ispred ušiju pojavi otok, vidi se da su u pitanju zuške. Otok je srednje mek, koža je zategnuta i glatka, žvakanje je otežano. Ako se otok pojavio prvo na jednoj strani, ubrzo se javlja i na drugoj. Za to vreme temperatura je umereno uvećana, odrasli bolesnici su uznemireni, slabo spavaju, buncaju. Deca podnose to stanje relativno mnogo lakše. Često nastave da se igraju kao da nisu bolesna. Posle 7 do 8 dana bolest prođe.
Česta komplikacija zauški je zapaljenje semenih žlezda (semenika kod muškaraca i jajnika kod žena). Ova komplikacija je vrlo retka kod dece, a češća je kod mladića i devojaka, naročito kod mladića i odraslih. Jedno ili oba jajeta oteknu, jako su osetljiva, i po završetku bolesti često se u izvesnoj meri sasuše.

Veliki kašalj

Veliki kašalj je veoma zarazna bolest, karakteristična po naročitoj vrsti kašlja sa zacenjivanjem. Od velikog kašlja boluju uglavnom deca do 12 godina. Posle toga je redak, ali od njega mogu bolovati i vrlo stare osobe, ukoliko ga nisu dotle prebolele. Ima ga na svim kontinentima.
Uzročnik velikog kašlja je jedna vrsta vrlo malog kokobacila.
Inkubacija traje prosečno 7 dana. Bolest u svom razvitku prolazi kroz tri stadijuma.
Kataralni stadijum
Ovo je početni stadijum bolesti i on se često ni po čemu ne razlikuje od obične kijavice ili nazeba. Dete uporno kašlje, obično nema temperaturu i na veliki kašalj pomislimo samo ako u kući ili u susedstvu ima već slučajeva velikog kašlja. Ali, umesto da prestane, uskoro se, dotle suv kašalj, završava iskašljavanjem jedne male količine rastegljive, providne i lepljive sluzi. Na beonjačama se vidi pokoji proširen krvni sud i ždrelo je crveno. Inače, dete se hrani i dobro spava kada ne kašlje. Ovo stanje traje 7 do 10 dana.
Stadijum zacenjivanja
Ovaj stadijum je obeležen naročitim kašljem, po kome je bolest i dobila ime. Prelaz iz prvog u drugi stadijum je postepen. Dete je zahvaćeno dužim isprekidanim kašljem koji traje dok dete ne isprazni sav vazduh iz pluća. Potom uvuče vazduh uz piskav i hrapav zvuk koji liči na nekakvo rikanje. Posle udisanja uhvati ga ponovo grčevito kašljanje, koje se često završava povraćanjem i izbacivanjem rastegljive lepljive sluzi.
Za vreme ovog stadijuma dete je već izmoreno, oslabi, mogu da nastupe nagle komplikacije u plućima, oko očiju se pojavi otok, beonjače ponekad potpuno zakrvare itd. Ovaj stadijum traje oko dve nedelje.
Stadijum izlečenja
Ovaj stadijum praćen je kašljem koji već više liči na zreo kašalj posle nazeba nego na kašalj s grčevima iz drugog stadijuma bolesti. Kašljanje je ređe, bolesnik ređe povraća, bolje se hrani i počinje da se oporavlja. Taj stadijum traje dve do tri nedelje, tako da bolest traje ukupno oko šest nedelja.
Veliki kašalj ostavlja za sobom trajan imunitet. Ako ga neko preboli jedanput, neće ga bolovati ponovo.

Grip - influenca
Kako kontrolisati? Kako sprečiti?

Grip je jedno od najčešćih oboljenja (najveći broj obolelih) koje je ljudima poznato još od Hipokrata. Svetske epidemije, PANDEMIJE , su opisivane još 1580. godine . Ljudi se i danas sećaju tri velike epidemije u ovom veku: 1918-„Španska groznica“, 1957-„Azijski grip“ i 1968-„Hong Kong grip“. Virus gripa ima jaku sposobnost da menja svoju građu-zato imunitet stečen u toku predhodnih epidemija ne štiti od bolesti koju će izazvati sledeći virus. Te promene mogu biti manje i veće. Kada dođe do bitne promene građe virusa onda se javljaju epidemije koje mogu da imaju dramatične razmere i postanu PANDEMIJE kao što je bila „Španska groznica“ koja je u periodu od 1918. do 1920 . odnela oko 20 miliona života u čitavom svetu.

Šta grip jeste?
Grip je:
Akutna, virusna, respiratorna, sezonska, epidemijska bolest.
Grip počinje NAGLO(AKUTNO).
Grip je VIRUSNA bolest koju izazivaju virusi grupe A i B sa različitim sojevima unutar svake grupe.
Grip je RESPIRATORNA bolest, jer prvo napada disajne organe i prenosi se kapljičnom infekcijom (kašljem i kijanjem).
Grip je SEZONSKA bolest-praćenjem epidemija moguće je odrediti najverovatniji period (sezonu) kada grip zahvata određeno područje. U Srbiji to je kraj zime (februar i mart).
Grip je EPIDEMIJSKA bolest. On istovremeno napada veliki broj ljudi i naglo se širi sa osobe na osobu.

Kako ga prepoznati?
Simptomi:
-Visoka temperatura (često znatno viša kod male dece)
-Kašalj, curenje iz nosa,
-Bolovi u mišićima,
-Glavobolja,
-Iscrpljenost
i
ISTOVREMENO POSTOJI VELIKI BROJ OSOBA SA SLIČNIM SIMPTOMIMA U OKOLINI.

Zašto je opasan?
GRIP JE „LAKA“ BOLEST -većina ljudi se oporavi za jednu do dve nedelje.
ALI...
OZBILJNE KOMPLIKACIJE mogu da se razviju kod osoba koje već imaju neku hroničnu bolest ( astma, srčana oboljenja, dijabetes...), kod starijih...
Smrtonosni ishodi su zabeleženi usled komplikacija gripa.

Šta grip nije?
-Bakterijsko zapaljenje grla?
-„Obična prehlada“
-Bilo koja druga virusna respiratona infekcija koje su česte u jesen i zimu
Čak i ako ste vakcinisani protiv gripa možete se razboleti od neke druge respiratorne infekcije jer ih izazivaju DRUGE respiratorne KLICE, što ne znači da vakcina nije bila dobra, ili da ne postoje razlozi da se vakcinišete.

Ko izaziva grip i zašto se širi po svetu?
Grip izazivaju virusi gripa A i B. A virus se prenosi i na ptičje vrste i na čoveka. On je odgovoran za velike svetske epidemije. Virus B napada samo čoveka i takođe izaziva epidemije, ali manjih razmera. Od 1998. godine tri soja obilaze svet. Bitno je znati da kada nema gripa u Srbiji on je aktivan u drugim delovima sveta npr. U Australiji.Virus gripa ima sposobnost da menja svoju građu i kada se to dogodi predhodno stečeni imunitet (otpornost) ne štiti. Kada dodje do velikih promena u građi virusa slede velike svetske epidemije.
Kako grip može da se leči?
Virusne bolesti ne mogu da se leče antibioticima! Lečiti grip znači ODMOR, LEČENJE SIMPTOMA I LEČENJE KOMPLIKACIJA (ako do njih dođe).Kao i kod određenog broja drugih virusnih zaraznih bolesti SPREČITE BOLEST VAKCINACIJOM!
Osobe koje imaju visok rizik da razviju ozbiljne komplikacije:
-STARIJI
-OSOBE OBOLELE OD HRONIČNIH BOLESTI
Osobe sa posebno velikim rizikom da obole od gripa, kao što su:
-OSOBE U KOLEKTIVNIM CENTRIMA
-OSOBE U SKUČENOM SMEŠTAJU SA većim brojem ljudi

Nazeb



Nazebu je dugo pridodavan vrlo veliki značaj u nastajanju izvesnih bolesti, kao što su kijavica sa kojom se i poistovećuje, zatim upala pluća (pneumonija), razna reumatska oboljenja itd. Poznati Pasterov opis sa prenošenjem prišta (antraksa), na kokošku, kao da je dao naučnu podršku takvom shvatanju. (Paster je, naime tvrdio da kokoška, sa normalnom telesnom temperaturom od 42°C, na kojoj se bacil antraksa ne može razvijati, zbog čega kokoška normalno i ne oboljeva od ove bolesti, može ipak da oboli od antraksa ako joj se držanjem u ledu nasilno snizi na 36 - 37°C stepeni, koliku temperaturu imaju sisari koji obično obolevaju od antraksa). Nasuprot tome, otkrivanje virusa kao uzročnika kijavice, na putu je bilo negiranje svakog uticaja nazeba u nastajanju izvesnih bolesti.

Nazeb kao posebno oboljenje (kijavica) ne treba mešati sa gripom, iako sa njim ima neke zajedničke elemente. Oba oboljenja su virusna ali sa potpuno različitim virusima kao izazivačima. Javljaju se obično u toku hladnih i vlažnih dana, ali je nastup gripa mnogo brutalniji nego nastup nazeba.

U slučaju nazeba, bolesnik oseti neku vrstu nelagodnosti, sa raznim bolovima u telu, počne da kija i iz nosa se pojavi obilno izlučivanje sluzave tečnosti za čije brisanje bolesnik iskoristi po nekoliko maramica dnevno. Iz ove sekrecije je i izdvojen virus koji ovo oboljenje izaziva. Moguće je izbijanje herpesa oko usta. Temperatura nije naročito visoka osim u slučaju komplikacija na sinusima.

Trovanje životnim namirnicama

Trovanja životnim namirnicama nastaju najčešće posle upotrebe zagađenih slatkiša (sladoleda, kolača, kremova), zatim zagađenog prerađenog mesa i ukvarene konzervirane hrane (ribe, mesa, voća i povrća).

Trovanja su prouzrokovana naročitim mikrobima. Važno je znati da se neki od njih mnogo brže razvijaju i mnogo brže izazivaju poremećaje u organima kada su uzeti sa mesom ili konzervisanim namirnicama nego, recimo, sa vodom.
Znaci trovanja pojave se vrlo brzo po upotrebi zagađenih namirnica: za nekoliko sati najduže za 1 do 2 dana, nekad i za 1 do 2 sata. lakša trovanja imaju oblik poremećenog stomaka i creva sa povećanom temperaturom. Bolesnik ima glavobolju, temperaturu 39°C do 40°C,malaksao je, gadi mu se i povraća uzetu hranu ili žuč, ima grčeve u crevima i daje utisak teškog bolesnika. Najčešće ozdravi za 8 do 10 dana, ali se trovanje može završiti i smrću.

Najlakša trovanja prođu uz povraćanje i proliv za 3 do 4 dana.

Zaštita od trovanja životnim namirnicama sastoji se u izbegavanju upotrebe hrane iz konzervi koje pri otvaranju ispuštaju gasove, pogotovo gasove sa zadahom na užeglu mast. Treba izbegavati isto tako i upotrebu higijenski ne proverenih slatkiša i sladoleda. Izbegavati upotrebu sumljivih mesa, mesnih prerađevina, ustajale ribe itd.

============MENINGITIS=====================

Meningitis, van svake sumnje, predstavlja najveću pretnju za život male dece. Upravo zbog toga, većinu roditelja uspaničiće pojava i najblažeg simptoma - kao što je šmrcanje ili blago povišena temperatura. Iako meningitis nije više tako učestala pojava, svake godine beleži se određeni broj slučajeva koji govore o tome da ovo oboljenje još uvek predstavlja realnu pretnju po zdravlje male dece.
Šta je meningitis?
U pitanju je viralna ili bakterijska infekcija, odnosno upala tankih ovojnica mozga i kičmene moždine. Virusni meningitis obično je blaži oblik bolesti, a manifestuje se simptomima sličnim gripu. Oboleli se obično oporavi bez primene terapije, često može da prođe nezapaženo i retko ima ozbiljne posledice.
Bakterijski meningitis uzrokuje specifična bakterija i predstavlja najozbiljniji oblik bolesti. Ponekad ista bakterija može da izazove pojavu trovanja krvi (septikemiju). Postoji nekoliko bakterija uzročnika meningitisa, ali je meningokokna baketerija najčešća. Ove bakterije obično žive na sluznici nosa i grla i u normalnim uslovima ne uzrokuju nikakve probleme. Ipak, one iznenada mogu da postanu aktivne, da počnu da se razmnožavaju i da uzrokuju pojavu meningitisa. Kada se ove bakterije razmnožavaju u krvi, javlja se septikemika, a otrovi se krvotokom šire po organizmu. To oštećuje krvne sudove, krv se izliva ispod kože i uzrokuje pojavu crvenog ili smeđeg osipa. Nakon određenog vremena ovaj osip pretvara se u purpurne tačke ili modrice, što redukuje dotok krvi do organa, a posledično i njihovo oštećenje, čak i smrtni ishod.

Kako se dijagnostikuje?
Lekar postavlja kliničku dijagnozu zasnovanu na vidljivim znacima i simptomima, koji kasnije mogu da se potvrde laboratorijskim analizama krvi ili lumbalnom punkcijom (tankom iglom vadi se tečnost - likvor - iz kičmene moždine). U slučaju da dete zaista pati od meningitisa, analiza će pokazati prisustvo uzročnika (bakterija) u kičmenoj tečnosti.

Kako se leči?
Bakterijski meningitis i septikemija spadaju u urgentne slučajeve. Oboleli mora da se hospitalizuje, kao i da bude podvrgnut intravenoznoj terapiji antibioticima. Pravovremena terapija znači i potpuni oporavak deteta. Lekar može da odredi terapiju antibioticima svakom ko je bio u kontaktu sa bolesnim detetom u cilju sprečavanja širenja bolesti.