Padavine stigle u minut do dvanaest, tvrde stručnjaci
Sreda, 09 Maj 2007

Posledice prolećne suše mogle bi biti ublažene ukoliko u narednih mesec i po dana, u ravnomernim razmacima, padne oko 200 litara kiše po kvadratnom metru. Kiša koja je u Srbiji padala tokom vikenda došla je u pravo vreme jer su ozime žitarice u fazi klasanja i imaće vremena za nalivanje zrna - izjavio je naučni savetnik u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi Rade Protić. On podseća da je pre dva dana na području Subotice palo od 40 do 70 litara kiše po kvardratnom metru, u Zrenjaninu 15 do 20 litara, Rumi 11 do 30 litara, Sremskoj Mitrovici 30 do 50 litara, Kragujevcu 10 do 20 litara.

Na području Prokuplja palo je oko četiri litra kiše po kvadratnom metru, u Vranju pet litara, Užicu oko 20 litara i Nišu od dva do pet litara,dodao je on.
Agrometeorolozi: Berićetna majska kiša

Kiša koja je u maju došla "u pravi čas", ublažila je posledice prolećne suše, ocenio je načelnik odeljenja za agrometeorologiju Hidrometeorološkog zavoda Srbije Petar Spasov. Prema njegovim rečima, majske kiše su izuzetno važne, jer bi dug sušni period ugrozio useve i oborio njihove prinose. "U Srbiji je u prvih nekoliko dana maja u proseku pao 21 litar kiše po kvadratnom metru, od čega najviše u Vojvodini - 34 litra, a u centralnoj Srbiji 14 litara. Najugroženiji su prolećni usevi, sve ratarske kulture od suncokreta, soje do ozime pšenice", kaže Ljiljana Džingalašević, šef odseka za agrometeorološke analize HMZ. U odnosu na višegodišnje proseke, u Srbiji je u maju palo 33 odsto prosečnih majskih padavina, od čega u Vojvodini 60 odsto, a u centralnoj Srbiji 21 odsto padavina, navela je Džinglašević. Beta

Poljoprivrednici iz Bačke kažu da su padavine stigle minut do 12, jer je stanje na njivama već bilo kritično. U ataru sela Aleksa Šantić, na tri merne stanice, izmereno je 28, 33 i 45 litara kiše po kvadratnom metru. Vasa Matković, direktor poljoprivrednog preduzeća kaže za Danas da će se efekat ove kiše osetiti u narednih petnaestak dana, te da će nove padavine biti neophodne u drugoj polovini maja. On je već za prve dane juna najavio žetvu pivarskog ječma i uljane repice, kojima je zasejano 200, odnosno 230 hektara.
Premije za industrijsko bilje

Da je republička vlada (kao što nije) ovog proleća izašla sa predlogom premija za industrijske kulture, bio bi to dodatni stimulans za poljoprivrednike. Privredne komore Srbije i Vojvodine i Poslovna zajednica za industrijsko bilje sačinile su predlog premija za 2007. godinu i uputile ga Ministarstvu poljoprivrede. Predloženo je, između ostalog, da premije za suncokret, soju i uljanu repicu iznose četiri dinara po kilogramu, a za šećernu repu 0,40 dinara po kilogramu. U slučaju da se resorno ministarstvo opredeli za isplatu premija po jedinici površine, naš predlog je da se sa 100 evra subvencioniše svaki hektar soje i suncokreta, za uljanu repicu subvencija bi iznosila 125 evra, a za šećernu repu 210 evra po hektaru. Iako je za ovu sezonu možda već kasno, smatramo da bi svaka inicijativa u tom pravcu bila dobrodošla, jer to je preduslov za dugoročnu proizvodnju ključnih industrijskih kultura - ističe Olga Čurović, direktor Poslovne zajednice za industrijsko bilje iz Novog Sada.

U okolini Crvenke padavine su bile najobilnije, od 60 do gotovo 100 litara, što će obezbediti vlagu usevima za duži period. U Šećerani ističu da je zbog suše i pokorice preorano 500 hektara pod šećernom repom, pa je repište smanjeno sa 15.500 na 15.000 hektara. U Somboru je za tri dana palo dvadesetak litara kiše. Nedostatak vlage u zemljištu konstatovan je još u januaru, kada je deficit iznosio od 120 do 150 litara, a poslednja prava kiša (dvadesetak litara po metru kvadratnom) pala je 20. marta. "Već smo razmišljali da jednu parcelu pod kukuruzom preoremo, ali smo odluku odložili do 10. maja. I mada se usevi polako oporavljaju, stanje pšenice i ječma nije zadovoljavajuće i prema mojoj proceni ova godina neće biti dobra za ratare", konstatuje Radivoj Mijić, direktor ZZ Zadrugarka u Somboru.
U Severnobanatskom okrugu proteklog vikenda palo je u proseku oko trideset litara kiše po kvadratom metru. Prema rečima predsednika kikindske Poljoprivredne stanice Ratka Rožića, iako su padavine zakasnile, ipak je sprečena katastrofa u poljoprivredi. "Da je kiša pala pre dvadesetak dana, efekat bi bio znatno veći, ali je i sada dobrodošla, jer je omogućila nicanje poljoprivrednih kultura koje su u izuzetno lošem stanju - počev od ječma, čiji je rast u velikom zaostatku, do kukuruza, suncokreta, pa i šećerne repe koji su sporije nicali. Najveći problem kod kukuruza i suncokreta je sporo i veoma neujednačeno nicanje, tvrdi Rožić, napomenuvši da je nešto bolja situacija kada je u pitanju soja, gde je nicanje bilo relativno dobro na većini parcela.
Olga Čurović, direktor Poslovne zajednice za industrijsko bilje iz Novog Sada, kaže za Danas da je šećernom repom zasejano 82 hiljade hektara oranica, ali da je zbog stvaranja pokorice i nedostatka padavina, više od 11 hiljada hektara moralo da bude preorano i ponovo zasejano tom kulturom. Pod suncokretom se našlo više od 160 hiljada hektara, mada se, sudeći prema zaključenim ugovorima, očekivalo oko 200 hiljada hektara. "Za razliku od suncokreta, soje bi trebalo da bude nešto više nego lane, imajući u vidu da se ova kultura već našla na oko 160 hiljada hektara. Na osnovu zaključenih ugovora sojom je trebalo da bude zasejano oko 170 hiljada hektara (lane je ova uljarica zauzela površinu od oko 156 hiljada hektara) - podseća Olga Čurović i dodaje da će kiša koja je ovih dana pala povoljno uticati na nastavak radova.
Kolika će konačno biti proizvodnja najvažnijih industrijskih kultura u 2007. godini, ostaje da se vidi. Ali, ohrabruje podatak da se prethodnih godina uvek proizvodilo više od domaćih potreba, pa je tako prošle godine proizvedeno oko 470 hiljada tona šećera, a potroši se oko 200 hiljada tona. Slično važi i za ulje, koje je takođe išlo u izvoz u značajnim količinama. Ona ukazuje na činjenicu da otkupne cene industrijskog bilja diktiraju cene finalnih proizvoda. Pritom treba podsetiti da je tržište otvoreno i za uvoz ulja, šećera i drugih artikala, što obara cenu domaćih proizvoda. Stoga i otkupne cene industrijskih kultura koje predstavljaju sirovine za prehrambenu industriju ne mogu biti veće.
Aleksandra Vuleta, koordinator sektora za nabavku sirovina uljare Vital iz Vrbasa, navodi da je na sirovinskom području ove firme suncokret posejan na oko 60 hiljada, a soja na 20 do 25 hiljada hektara, ali kako je setva još u toku, očekuje se da bi ove površine do kraja sezone mogle biti i veće.
- Otkupna cena suncokreta je 175 evra po toni, a soje 195 evra. Proizvođači su prilikom ugovaranja insistirali da im te osnovne cene budu garantovane, a mi smo spremni da ih kasnije, u skladu sa kretanjima cena na tržištu, aneksima ugovora korigujemo. Svojim kooperantima obezbeđujemo mineralna đubriva, domaće seme i seme iz uvoza, sredstva za zaštitu bilja. Većim proizvođačima smo ponudili i kredite za nabavku mehanizacije, silosa, podnih magacina i druge opreme koje mogu otplatiti isporukom sirovina. Naš je stav da premije za suncokret treba da budu na nivou od pet dinara po kilogramu i već smo uputili predlog Poslovnoj zajednici za industrijsko bilje - ističe Vuleta.
Danas