Spremno u bagremovu pašu

Ukoliko se predviđanja meteorologa ostvare, nakon blage zime i ranog proleća, i maj će ove godine biti veoma povoljan za pčele i pčelare. Opšte posmatrano, temperature i količine padavina biće uglavnom u granicama višegodišnjih proseka tako da se može s pravom očekivati da ovaj mesec bude medonosan.

Posmatrano po dekadama, jutarnje i maksimalne dnevne temperature će imati trend blagog porasta: u prvoj dekadi jutarnje temperature će se kretati oko desetog podeoka, da bi oko podenva dostigle dvadest peti stepen Celzijusove skale. Sredina meseca biće nešto toplija, dok se u trećoj dekadi očekuju znatnija kolebanja temperatura sa izmenama prilično toplog i svežijeg vremena, posebno pod kraj meseca.


Zato maj treba dočekati spreman za glavnu kvalitetnu pašu, bagremovu, sa razvijenim, zdravim i snažnim društvima, u radnom raspoloženju. Leta se sada mogu otvoriti potpuno, a kada se zabeli cvet bagrema na drvetu i saće u košnicama, glavna pažnja pčelara treba da je na obezbedjenju slobodnog prostora u medištima. Dobar unos valja iskoristiti za izgradnju saća. Dok proizvodna društva donose med, pčelar treba da se potrudi da uzgoji kvalitetne matice.


Kako pomoći pčelinjim zajednicama da se što bolje razviju? U zavisnosti od tipa košnice, ali i mogućnosti i veštine samog pčelara, načina ima više. Spomenućemo samo jedan, naizgled malo neobičan, ali u dugogodišnjoj praksi na više pčelinjaka oproban način.


Poznato je da bilo kakav unos, osobito ako je obilan, stimuliše maticu na bolje zaleganje. Najbolje je kada je to prava, prirodna paša, ali ako je nema, većina pčelara lako poseže za prihranjivanjem sirupom od industrijskog šećera. Tada su pčele prinudjene da koriste njima stranu materiju, ali to nije njihov izbor. Logično je, pčela se hrani medom od kada je nastala. Zbog opasnosti od širenja zaraznih bolesti, pre svega američke truleži, prihranjivanje medom se takodje izbegava. Gde je izlaz? Najjednostavnije je ponuditi pčelama za unos sam med koji se nalazi u njihovoj košnici, odnosno treba ih obmanuti da unos postoji.


Prilikom uzimljavanja značajne količine zimnice pčele deponuju u predelu iznad legla, u predelu medne kape. To je venac u kome, zavisno od veličine rama, mada znatno potrošen, ima i sada dosta meda. Ova hrana sputava maticu u zaleganju jer smanjuje površinu saća korisnu za leglo. Sada je na pčelaru da učini da se medni venac oslobodi. Najlakše je da se ramovi okrenu. Ako je to košnica Alberti – Žnideršičevog tipa tada nema problema, jednostavno se svi ramovi okrenu tako da deo koji je bio gore ide dole. Medjutim, kod košnica nastavljača, Langstrot-Rutovog i Danan-Blatovog tipa, problem čine upravo ramovi pošto se satonoša razlikuje po dužini od donje letvice i ram je fizički nemoguće okrenuti i umetnuti u nastavak. Rešenje je jednostavno – treba prevrnuti ceo nastavak.


Pošto se pčele blago nadime, nožem se odvoji plodišni nastavak od podnjače ili polunastavka ukoliko se on koristi izmedju plodišta i podnjače. Ukoliko se polunastavak ne koristi potrebno je pripremiti jednu ili dve letvice na koje će se ramovi kasnije oslanjati. Zatim se celo plodište okrene.


Ako koristimo polunastavak, postupak je sledeći. Plodište lagano podignemo i povučeno unazad. Zatim prednju stranu nastavka lagano spuštamo da dodje iza polunastavka tako da negde oko sredine dužine plodišnog nastavka legne na gornji rub polunastavka. Sada lagano ceo nastavak stavljamo u vertikalni položaj, naginjemo i spuštamo na polunastavak. S obzirom da su ramovi medusobno još od jesenas dobro ispropolisani oni će ostati još neko vreme slepljeni a zatim će se sami lagano spustiti tako da «uši» plodišnih ramova legnu na telo polunastavka.


Ako polunastavka nema, tada se celo plodište skine sa podnjače, na njega se stave letvice pa preko njih podnjača, sve se to okrene i postavi na mesto gde je bila košnica ranije.


Posle kratkog vremena pčele će početi da otklapaju med iz medna kape koja se našla na dohvat leta, prenosiće spostveni med u druge delove košnice i time davati utisak unosa. S druge strane matica će odmah ta mesta zasejati tako da ćemo vrlo brzo dobiti plodišne ramove zasejane od gore do dole, kao u sred leta.


Posle višekratnog okretanja plodišta rezultati će biti očigledni, društva će biti sprema da dočekaju opojne bele cvetove bagrema. Jedino treba obratiti pažnju na to da se posle zadnjeg okretanja ramovi ponovo nadju u uobičajenom položaju, kako ne bi bilo problema u transportu na pašu.

autor: Dejan Kreculj
www.pcelinjak.com
medija@pcelinjak.com

Zaštititi košnice od neprijatelja

Kako se letina sakuplja sa polja, tako se i mali glodari približavaju pčelinjacima tražeći sebi mesto za lagodno zimovanje. Uobičajeni neželjeni gosti su poljski miševi i rovčice, ali su tu i leptiri medojedi.

Kraj je septembra i na pčelinjacima se oseća približavanje perioda mirovanja. Savesni pčelari učinili su sve da im društva spremno uđu u zimovanje. To znači da je u pravilno raspoređenom plodišnom saću odloženo dovoljno hrane, meda i konzerviranog polena, koje će tokom zime biti pčelama u klubetu dostupno, da su uzimljene zajednice snažne i zdrave, a pčelinjak zaštićen od vetra i uznemiravanja.


Kako se letina sakuplja sa polja, tako se i mali glodari približavaju pčelinjacima tražeći sebi mesto za lagodno zimovanje. Uobičajeni neželjeni gosti su poljski miševi i rovčice, ali su tu i leptiri medojedi. Kada uđu kroz leto, osim što prave štetu jedući med i uništavajući saće, njihovo prisustvo uznemirava pčele i takve košnice imaju minimalne izglede da dočekaju proleće. Dugogodišnje iskustvo ukazuje na to da čak i društva u kojima su privremeno boravili miševi, a izbačeni su i stanje sanirano, posle ovakvog stresa veoma teško prezimljavaju i obično takva poseta ima fatalni ishod. Zato je neophodno već sa prvim hladnijim danima, kada se o okolini primeti da kukuruza i druge hrane nestaje, a pčele se okupljaju u klube, zaštititi košnice od ovih napasnika.


Uobičajeni način zaštite je pomoću "češljeva" koji se postavlaju na leta. Već izvesno vreme u prodaji ih ima i od plastike, koja je meka i ne predstavlja neku značajniju zaštitu. Tokom dugih i jakih zima, glad miševe može da natera da provale u košnicu čak i grickajući sastave između podnjače i plodišnog nastavka, a kako ne bi progrizli tako tananu plastičnu zaštitu. Zato su metalni češljevi sigurniji, ali im je mana što tokom lepih zimskih dana koje pčele koriste za pročisno izletanje, ograničavaju prolaz jer je otvora za prolaz malo. Takođe, u rano proleće, tokom prvih izletanja sa kojih se polenarice vraćaju sa tovarima dragocenog svežeg polena, ova tesna vratašca skidaju cvetni prah i on propada.


Košnice na vozilima su u daleko povoljnijem položaju jer se glodari teško mogu domognuti leta, ali ni njih ne zaobilazi leptir medojed. To je leptir mrtvačka glava, nazvan tako po žutoj šari na leđima koja podseća na crtež lobanje sa gusarske zastave, vrlo krupan i težak, sa relativno kratkim krilima i dugim antenama. Telo mu je oko 5 centimerara dužine, a raspon krila 13 centimetara. Bilo da je u potrazi za hranom ili parenjem aktivan je od sumraka sve do posle ponoći kada se može videti kako obleće oko košnica i često sleće na leto pa i neometano ulazi. Kada se uznemiri, u potrazi za hranom ili parenjem, hitro se kreće, kruži i odaje karaterističan kreštav visoki glas koji podseća na neki alarmni signal. U košnici ga zanima med, a snažne pčelinje zajednice ga ubodima žaoke lako savladaju, ako je manji izbace, a veće mumificiraju propolisom.


Košnice nastavljače su blizu zemlje i one su tim više ugrožene. Ali, s obzirom da medobranja više nema pa matična rešetka nije potrebna, možemo je upotrebiti i za zaštitu od ovih pčelinjih neprijatelja. Kako? Po lepom i blagom jesenjem vremenu, radi još jednog osmatranja stanja u košnici, sva tela se skidaju na sa strane odloženi poklopac. Ostaje samo podnjača koja se još jednom pregleda, očisti i postavi se letvica za leto sa smanjenim otvorom, u zimskom položaju. Zatim se na podnjaču postavi uokvirena žičana matična rešetka, ali naopako, tj. sa otvorom za gornje leto okrenutim da bude sa donje strane. Na nju dolaze tela košnice i košnica se zatvara. Sada plodišni nastavak leži na okviru u kome je žičana rešetka, podignut je za par centimetara od podnjače, čineči je nešto dubljom.


Nezvani gosti mogu da pokušaju da uđu u ovaj plitki prostor, ali ih tu neće dočekati ništa atraktivno s obzirom da je čitavo bogatstvo košnice iznad metalne, neprobojne pregrade. Sve što mogu da dobiju su samo ubodi pčela. Pčele kroz rešetku noramlo prolaze, polenarice unose svoj tovar, a trutova i onako već odavno nema. Kako su otvor na letu i otvor na rešetki jedan uz drugi, nema nikakve opasnosti da će doći do zbunjivanja pčela; već posle par minuta stražarice se postavljaju na svoja stražarska mesta a pčele normalno prolaze. Ne samo miš i rovčica, već i druge štetočine imaju problema sa ovakvom barijerom. Leptir medojed ne može da prođe već u tom uskom prostoru i skonča od uboda pčela. Čak i zolje imaju problema sa provlačenjem kroz rešetku, što se poznaje po tome koliko ih mrtvih pčele izbace ispred košnice.


I tako matična rešetka, izmišljena za sasvim drugu namenu, umesto da bude pčelaru na smetnji tokom zimskog perioda ili beskorisni deo košnice, nalazi novu ulogu u borbi protiv pčelinjih neprijatelja.

autor: Dejan Kreculj

Misteriozna pojava desetkovala pčelinjake u Severnoj Americi i Evropi

Misteriozno oboljenje nazvano „poremećajem nestajanja pčelinjih društava“ zahvatilo SAD i Severnu Evropu. Nova žarišta se tek otkrivaju. Do gubitaka dolazi u pozno leto i u rano proleće. Pored proizvodnje meda ugrožena celokupna biljna proizvodnja.

Početkom ove godine širom Sjedinjenih Država došlo je do masovnog nestajanja pčelinjih društava. Ovom do sada nepoznatom pojavom zahvaćeno je trenutno više od trideset saveznih država, a gubici se procenjuju na preko dva miliona pčelinjih zajednica. Dennis van Engelsdorp, specijalista državnog Departmana za poljoprivredu (USDA) za "Discovery News" kaže: "Nazvali smo to poremećajem nestajanja pčelinjih društava (CCD - Colony Collapse Disorder) pošto nazivanje bolešću može biti netačno sve dok ne ustanovimo uzroke, ali smo prilično sugurni, ne u potpunosti, da se radi o zaraznoj bolesti."


Jedan od prvih koji je ustanovio gubitke je Dave Hackenberg iz Lewisburg-a, čiji gubici iznose oko 3000 košnica. On sa svojim sinom svake godine odlazi na Istočnu Obalu kao i mnogobrojni seleći pčelari koji krstare američkim kontinentom. Ove sezone, Hackenberg je doselio svoje košnice na Floridu 10. oktobra, isto kao što je to radio već čitavih 40 godina. Novembra, neke košnice već su bile prazne, a od ostalih ostale su šačice pčela.


"National Honey Board" je hitno obezbedio 13.000 dolara sredstava za formiranje radne grupe koju sačinjavju univrezitetski istraživači sa fakulteta, državni zvaničnici, stručnjaci iz ove oblasti i predstavnici pčelarske industrije sa ciljem da se ispita uzrok, razvije strategija delovanja i utvrde preporuke pčelarima u vezi CCD. Vodeći stručnjak USDA laboratorije u Beltsville-u Jeffrey S. Pettis kaže da radnici koji otvraju košnice da bi ih proverili izveštavaju da stanje nije dobro. Po njegovim rečima, "zimski gubici znaju katkada da budu veliki, ali ovo je do sada neviđeno. Kada se mrtvi i umirući insekti budu prikupili i analizairali videće se koje su od mnogobrojnih sumnji opravdane."

Ni evropski pčelari nisu ostali pošteđeni. Kada su pčelari severne Evrope prvi put ove godine otvorili svoje košnice kako bi proverili stanje prezimljavanja, doživeli su veoma neprijatno iznenadjenje: neki do sada neutvrđeni razlog uzrokovao je uginuće na hiljade pčelinjih društava. Posledice se već nagoveštavaju, i to prvenstveno u domenu oprašivanja poljoprivrednih kultura.


Zlokobnim izveštajima iz SAD-a o ogromnim gubicima nepoznatog uzroka prethodila je serija neobjašnjivih, ali vrlo ozbiljnih, gubitaka na pčelinjacima Poljske, Grčke, Italije, Španije i Portugalije zadnjih nekoliko godina. Sličnih teških gubitaka verovatno je bilo i u drugim zemljama, ali se opravdano sumnja da o njima, iz nekih razloga, nije izveštavano.


"Situacija je veoma ozbiljna, ali niko još ne razume uzrok ovih munjevitih stradanja pčelinjih društava", objašnjava Dr Max Watkins, tehnički direktor Vita (Europe) Ltd, najveće svetske kompanije za proizvodnju sredstava za zdravstvenu zaštitu pčela, član evropske radne grupe naučnika oformljene zbog ove alarmantne situacije. "Pretpostavke o mogućim uzrocima su u veoma širokom dijapazonu, od delovanja pesticida i povećanja solarnog zračenja zbog slabljenja ozonskog omotača pa do opadanja plodnosti matica i korišćenja neadekvatnih tretmana pčelinjih društava. Stvarno, odgovor mi još uvek ne znamo – pojedini mogući uzroci su u stadijumu pručavanja i samo svestrano objedinjavanje činilaca može dovesti do stvarnog uzroka stradanja pčelinjaka. Ovaj fenomen je vrlo alarmantan posebno zbog ogromnog značaja za poljoprivredu zbog oprašivanja koje direktno utiče na prinose useva."

“To je stvarna misterija” nastavlja Max Watkins. "Tražimo od pčelara da nas izveštavaju o gubicima i temeljno ispitaju i analiziraju svoje košnice. U SAD je veoma teško doći do adekvatnih uzoraka i dovoljno detaljnih izveštaja. Iz dostupnih izveštaja, međutim, primetno je da mnogi pčelari koriste neregistrovana sredstva zaštite protiv varoe, što ne mora biti presudno, ali može činiti značajan faktor doprinosa."

Simptomi stradanja društava širom Evrope i Severne Amerike su različiti. Generalno, do gubitaka dolazi u pozno leto i u rano proleće. Ove zime širom Sjedinjenih Država ono se ogledalo u tome da su stare pčele dvostruko brže nestajale, dok matica i mlade pčele nisu mogle to da proprate; mlade radilice nisu bile spremne za prikupljanje polena i nektara, a broj im je bio nedovoljan da obezbede održanje društva.

Prošle godine u Velikoj Britaniji takođe su zabeleženi, istina ne u značajnom broju, slučajevi iščezavanja pčelinjih društava iz košnica (nazvano fenomenom Marie Celeste) u kojima nisu ostajali pčele kako bi se izvršile post-mortem analize.

S obzirom na ozbiljnost situacije, ali i ogroman značaj pčela u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, angažovanje svetskih eksperata i izdašnu materijalnu potporu, nadamo se da će se ovoj novoj apokalipsi pčelarstva veoma brzo stati na put.

autor: Dejan Kreculj
www.pcelinjak.com
medija@pcelinjak.com