Sprečavanje poleganja rasada i kontrola bolesti

Tretmani koji se koriste u kontroli poleganja rasada prvenstveno imaju preventivan karakter. Jednom zaražene biljke ne mogu se spasiti nikakvim tretmanom i one uvek podležu bolesti. Ako je sredstvo prvi put u primeni za zaštitu određene biljne vrste, preporučuje se prvo testiranje manjeg broja biljaka ili partije semena na osetljivost prema fungicidu. Ukoliko nema inhibicije klijanja i porasta sredstvo može da se koristi.

Sprečavanje pojave poleganja rasada se postiže primenom različitih mera, koje ispoljavaju najbolji efekat kada se kombinuju. Suština ovih mera jeste izbegavanje kontaminacije gljivama, obezbeđivanje najpovoljnijih uslova za klijanje biljaka i najnepovoljnijih uslova za infekciju gljivama, kao i obezbeđivanje hemijske ili biološke prepreke između biljaka i patogena.

Poleganje rasada može da se javi u zaštićenom prostora, bašti ili polju. Uslovi za gajenje na ovim mestima se razlikuju, pa su različite i mere koje mogu da se preporuče u sprečavanju ili kontroli bolesti.

Sprečavanje pojave poleganja u zaštićenom prostoru

Radi sprečavanja pojave poleganja rasada u zaštićenom prostora prvo je potrebno izbeći ili onemogućiti pojavu gljiva prouzrokovača. Da bi se to postiglo savetuje se primena sledećih mera:

• setvu treba obavljati u sterilnom supstratu (najbolje je prethodno pasterizovano zemljište zagrejano na 80°C, 30 minuta), čija pH vrednost treba da bude što je moguće niža. Poleganje se rede javlja pri pH 6,4, nego pri pH 7,5. Pošto se zalivanjem pH vrednost supstrata povećava, povremeno je treba kontrolisati. Ukoliko se primeti povećanje, dodavanjem kašike sirćeta na 4l vode za zalivanje, pH vrednost zemljišta može da se smanji;

• setvu treba obavljati u kontejnerima, koji su prethodno sterilisani (posude koje se koriste za setvu najbolje je sterilisati potapanjem u trajanju od 10 sekundi u rastvor komercijalne varikine – 1 deo varikine + 4 dela vode, ili potapanjem u 70% alkohol). Posude u kojima se obavlja setva treba da imaju otvore sa donje strane, za drenažu;

• zalivanje je potrebno obavljati čistom tekućom vodom, odozdo; višak vode treba da se ocedi, jer voda onemogućuje dospevanje kiseonika do korena, zbog čega koren prestaje da raste; ukoliko se za setvu koristi zemljište, preporučuje se da se seme nakon setve pokrije peskom, a ne zemljištem;

• posude sa rasadom treba postaviti na čiste, po mogućstvu sterilisane stolove (dobro oprani od čestica zemljišta i biljnih ostataka, premazani rastvorima za dezinfekciju);

• potrebno je zabraniti manipulisanje oko rasada prljavim rukama ili alatom. Gljive se prljavim rukama ili alatom lako mogu uneti u sterilan supstrat gde mnogo brže napreduju, zbog odsustva antagonista;

• treba ukloniti kontejner u kojem je došlo do poleganja; najbolje je odbaciti čitav kontejner, ali ukoliko mora da se sačuva preostali rasad u kontejnera, deo poleglim biljkama se uklanja, a ostatak tretira hemijskim ili biološkim sredstvom za zaštitu od poleganja.

Drago pravilo u sprečavanju pojave poleganje rasada u zaštićenom prostora jeste obezbeđivanje optimalnih uslova za brzo klijanje i porast biljaka. Biljke su osetljive prema poleganju samo u ranim fazama porasta, pre svega, ako usporeno rastu u uslovima koji nisu optimalni. U tom smislu:

• biljkama treba obezbediti odgovarajuće uslove osvetljenja, toplote i vlažnosti;

• treba izbeći pregustu setvu i preterano đubrenje, pre svega, azotom;

• treba izbegavati preduboku setvu (najveća dubina setve ne sme da pređe 4 puta širinu semena);

• biljkama može da se ubrza klijanje zagrevanjem osnove kontejnera (temperatura zemljišta treba da bude 22-24°C).

Treće pravilo u sprečavanju pojave poleganja jeste održavanje uslova koji su nepovoljni za gljive. Prouzrokovači poleganja vole vlažne uslove u zemljištu, pa je prema tome potrebno:

• obezbediti dobro dreniranje supstrata;

• izbeći preterano zalivanje - kada se u toku zalivanja dobro natopi supstrat treba ga pre sledećeg zalivanja ostaviti da zasuši;

• obezbediti dobru ventilaciju; seme treba posejati rede da vazduh može da cirkuliše oko biljaka; postoje preporuke da se u zaštićeni prostor unese ventilator koji će pospešiti cirkulaciju vazduha.

Sprečavanje pojave poleganja u polju

Sprečavanje pojave poleganja rasada u polju najbolje se postiže poštovanjem sledećih pravila, odnosno primenom sledećih mera:

• setva ili rasađivanje treba da se obavljaju u uslovima spoljašnje sredine koji su najpovoljniji za odgovarajuću vrstu biljke;

• za rasađivanje treba isključivo koristiti zdrav rasad (koren dobro razvijen, beo, stablo čvrsto, odgovarajuće boje);

• dubina setve ili sadnje treba daje odgovarajuća za biljnu vrstu, jer ako je veća usporava porast biljke i pogoduje infekciji gljivama;

• pri rasađivanju, kruna, odnosno korenov vrat biljaka, ne treba da budu pokriveni zemljištem;

• obavljanje radova oko biljaka treba izbeći u vreme kad je zemljište vlažno; u izvođenju bilo kakvih radova alat i rake ne smeju da budu zaprljani zemljištem; dezinfekcija alata može da se obavi potapanjem u 70% rastvor alkohola;

• prilikom setve ili rasađivanja biljke treba da budu tako raspoređene da se vazduh lako kreće između u njih; čak i ako se sve ostale mere primene, ukoliko nema cirkulacije vazduha između biljaka, može da dođe do pojave poleganja.

Osim navedenih mera veoma je važno, i u zaštićenom prostoru, ali pre svega u bašti i polju voditi računa i o primeni plodoreda.

Kontrola poleganja rasada

Tretmani koji se koriste u kontroli poleganja rasada prvenstveno imaju preventivan karakter. Jednom zaražene biljke ne mogu se spasiti nikakvim tretmanom i one uvek podležu bolesti. Zbog toga se fungicidi, bilo hemijski ili biološki, u borbi protiv poleganja primenjuju pre setve za tretiranje semena ili zemljišta. Na površini semena ili u zemljištu oni obezbeđuju zaštitu od zaraze samog semena, ali i od infekcije u toku klijanja i nicanja. Za tretmane se koristite proverena sredstva, jer je za mnoge fungicide poznato da ispoljavaju fitotoksično delovanje. Ako je sredstvo prvi put u primeni za zaštitu određene biljne vrste, preporučuje se prvo testiranje manjeg broja biljaka ili partije semena na osetljivost prema fungicidu. Ukoliko nema inhibicije klijanja i porasta sredstvo može da se koristi.

Tretmani hemijskim ili biološkim sredstvima, radi zaštite, mogu da se primene i u rasadu, a zaštita može da se obezbedi i potapanjem korena u sredstvo prilikom rasađivanja. Posle rasađivanja, smatra se da samo biljke za koje se zna da su veoma osetljive na poleganje, treba tretirati fungicidima, do pojave novog lista.

Ukoliko dođe do pojave poleganja rasada, hemijska ili biološka sredstava mogu da se primene, ali samo ako se prethodno uklone zaražene biljke. Time se obezbeđuje zaštita preostalih biljaka, pošto fungicidi prave barijeru između biljke i gljiva, prouzrokovača poleganja.

autor: Dr Ivana Vučo, docent, Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun
„Savremeni povrtar“, broj 21, str. 40-43
Izvod iz teksta „Poleganje rasada“
Izvor: revija "Savremeni povrtar"

Pepelnica strnih žita

Štete u proseku iznose oko 5% i nisu zanemarljive s obzirom na stalnost pojave bolesti i površine na kojima se gaje pšenica i ječam. Blage i kratke zime pogoduju prezimljavanju patogena, a u proleće je njegov razvoj intenzivniji u uslovima povišenih temperatura (15-22°C) i relativne vlažnosti vazduha (85-100%).

Pepelnica, koju prouzrokuje gljiva Blumeria graminis, je rasprostranjena u svim krajevima sveta u kojima se gaje strna žita. Kod ove gljive postoje specijalizovane forme, tako da se na pšenici razvija f. sp. tritici, ječmu f. sp. hordei, ovsu f. sp. avenae i raži f. sp. secalis. Najčešće i najštetnije kod nas su vrste koje se javljaju na pšenici i ječmu, posebno ako zahvate list zastavičar. Štete u proseku iznose oko 5% i nisu zanemarljive s obzirom na stalnost pojave bolesti i površine na kojima se gaje pšenica i ječam.

Simptomi

Patogen se razvija na svim nadzemnim delovima biljke, ali su simptomi najuočljiviji na lišću. Najpre se javlja na donjem, a kasnije se postepeno širi i na gornje listove. Kod jako osetljivih sorti može se javiti na plevicama i osju klasa. Na obolelim delovima uočavaju se pojedinačne bele pahuljaste navlake (pustule), koje se kasnije spajaju pokrivajući celu lisnu površinu. Biljka izgleda kao da je posuta Pepelom, pa odatle i naziv bolesti "pepelnica". Vremenom pustule poprimaju sivu boju i u njima se formiraju crna sitna plodonosna telašca loptastog oblika (kleistotecije), koja se jasno uočavaju u drugom delu vegetacije. Za razliku od pšenice, kod nekih sorti ječma znatno češće se na mestima infekcije mogu javiti tamnomrke pege, kao rezultat hipersenzibilnog načina reakcije domaćina ili ispiranj a micelije kišnim kapima. U centralnim delovima pega uočava se slab razvoj micelije, što je siguran znak da su izazvane ovom gljivom.

Kada se javlja

Blage i kratke zime pogoduju prezimljavanju patogena, a u proleće je njegov razvoj intenzivniji u uslovima povišenih temperatura (15-22°C) i relativne vlažnosti vazduha (85-100%). Prouzrokovač ove bolesti prezimljava micelijom u lišću ozimih useva ili kleistotecijama. Rano u proleće prezimela micelija reprodukuje konidije koje se šire i ostvaruju primarne a kasnije i veći broj sekundarnih infekcija. U slučaju da patogen prezimi kleistotecijama u proleće se iz njih oslobadaju askospore, koje ostvaruju primarne zaraze. U našim uslovima patogen uglavnom prezimljava micelijom. Krajem leta ili početkom jeseni iz kleistotecija se oslobadaju askospore, koje inficiraju samonikle biljke ("zeleni mostn) ili biljke ozimih useva, posle čega se razvija micelija kojom patogen prezimljava.

Zaštita

Najuspešnija zaštita strnih žita od prouzrokovača pepelnice se ostvaruje stvaranjem i gajenjem otpornih sorti, na čemu se veoma intenzivno radi i u našoj zemlji. Međutim, to nije ni malo lako s obzirom na visoku fiziološku varijabilnost ovog patogena i stalnu pojavu novih rasa u prirodi. Zadovoljavajući stepen otpornosti ispoljile su sorte pšenice Mina, Lasta, Renesansa, Pobeda, Evropa 90, Rana 5, Takovčanka, Dragana, Cipovka i dr. Izbalansirana mineralna ishrana ima veliki uticaj na intenzitet razvoja bolesti. Jednostrana primena azota, kao i nedostatak kalijuma, potenciraju razvoj ovog patogena. Ranijom i pregustom setvom ozimih i kasnijom jarih useva povećava se razvoj bolesti. Zaoravanjem žetvenih ostataka i uništavanjem samoniklih biljaka smanjuje se inokulum i utiče na slabiju po bolesti u narednoj vegetaciji.

Veoma uspešna zaštita se može ostvariti i primenom fungicida. Hemijsku kurativnu zaštitu treba preduzeti pred klasanje i to samo ako se proceni da će patogen jače zahvatiti tri vršna lista. Na žalost, kod nas hemijske mere zaštite nisu našle gotovo nikakvu primenu, iako je pojava patogena često takva da bi one bile opravdane.

autor: Prof. dr Srbobran Stojanović
Izvor: revija "Poljoprivredni list"

Rak korenovog vrata i stabla vinove loze

Na korenovom vratu, a ponekad i na stablu obolele loze, javljaju tumoralne izrasline ili gale i guke, različitog oblika i veličine. Pošto se bakterija sistemično razvija u vinovoj lozi i nije otkrivena u zemljištima izvan vinograda, sadnja zdravih kalemova je najjednostavnija i najekonomičnija mera u sprečavanju pojave raka krune i nadzemnih delova vinove loze.

Bolest vinove loze, poznata kao rak korenovog vrata i stabla, dobila je ime po tome što se na korenovom vratu, a ponekad i na stablu obolelih biijaka, javljaju tumoralne izrasline ili gale i guke, različitog oblika i veličine. Pored toga što umanjuju vrednost sadnica vinove loze, one obično kod starijih biljaka ne čine veće štete. Međutim, kod mladih biljka, u zavisnosti od mesta na kome se tumoralna izraslina formira, može omesti njen razvoj i porast, pa i izazvati sušenje. Zabeležene su ogromne štete od ove bolesti u pojedinim vinogradima. Mnogi takvi zasadi su potpuno propali i iskrčeni.

Uzročnik raka korena i stabla je bakterija, čije je stručno ime Agrobacterium tumafacines. Ona napada širok krug dikotiledonih gajenih i divljih biljaka, a posebno se javlja na biljkama iz porodice ruža (Rosaceae), kojoj pripadaju mnoge voćne vrste. Poseban soj ove bakterije, opisana kao biovar 3, napada vinovu lozu, na čijem korenu, korenovom vratu i stablu izaziva značajno oboljenje - rak korenovog vrata vinove loze.

Rak korenovog vrata i stabla vinove loze je bolest poznata preko 150 godina, a prvo je zapažena u Francuskoj. Patogen koji bolest izaziva (Agrobacterium tumefacines) prvo je opisan u Italiji pre više od 100 godina. Bakterija koja ovu bolest prouzrokuje je veliki polifag, napada više od 600 vrsta dikotiledonih biIjaka. Danas je ova bolest poznata širom sveta gde god se vinova loza gaji.

Najveći problem ova bolest predstavlja u regionima sa dugim i hladnim zimama i jakim mrazevima. Niske temperature i mrazevi tokom zime dovode do povrede biljnog tkiva kroz koje patogen prodire. Učestalost ove bolesti u nekom vinogradu, posle jakog mraza, može se kretati od nekoliko zaraženih čokota do 100% zaraze. Nedavno je jaka pojava bolesti registrovana u okolini Valjeva. U valjevskom pobrđu su moguće velike oscilacije temperature tokom zime što pogoduje razvoju oboljenja. Zato ovo područje nije pogodno za vinovu lozu.

U nas se ova bolest javlja povremeno. Uglavnom ne predstavlja ekonomski značajan problem u gajenju vinove loze. Međutim, u nekim vinogradima, u ranijem periodu, registrovane su veoma jake zaraze. Usled toga je bilo i krčenja vinograda.

Jaka pojava bolesti u nas uglavnom se javlja usled nepažnje u proizvodnji sadnica vinove loze. Ukoliko se za podizanje vinograda koriste zaražene sadnice, čak i sporadićno zaražene, onda se zaraza putem sadnica prenosi u zasade.

Kada patogen dospe u novopodignuti zasad, dovoljno je da dode do jačeg mraza i tada zaražene sadnice predstavljaju izvor zaraze u mladom vinogradu. Kasnije se u zasadu patogen može raznositi i putem rezidbe, alatom za rezanje (makaze i testera) ukoliko se on ne dezinfikuje posle rezidbe zaraženih čokota.

Simptomi

Glavni simptom raka korena i stabla su mesnate gale koje nastaju kao rezultat infekcije. Gale su izgrađene od dezorganizovanog primarnog i sekundarnog floemskog tkiva. Parenhimske ćelije su nepravilnog oblika i dezorganizovani vaskularni snopići se mogu naći u tkivu gala, koje se najčešće javljaju na donjem delu stabla vinove loze, iznad površine zemlje. Međutim, one se mogu formirati i ispod zemlje, ali i visoko na stablu, do jednog metra visine.

Snažna pojava bolesti moguća je u rasadniku, na preseku reznice ili stablu ispod nivoa zemlje. Na bočnim korenovima gale se retko formiraju. Velike gale se mogu brzo formirati i prstenasto zahvatiti stablo u toku jedne vegetacione sezone. Sitne, lokalizovane gale ili sitne primarne gale, koje se formiraju duž stabla, veoma su česta pojava. Sadnice na kojima se javlja rak vinove loze su slabije bujnosti, imaju slab porast, manji prinos, a deo čokota iznad gale se može osušiti.

Veličina tumoralne gale zavisi od veličine povrede, osetljivosti sorte i patogenosti bakterije. Jednogodišnje gale se formiraju tokom leta, u vidu mesnatog kalusnog tkiva koje se javlja na mestu povrede loze. Često se nove gale formiraju pored starih gala iz prethodnih infekcija. Mlade gale tokom leta menjaju boju u mrku i krajem vegetacije postaju tamne, suve i plutaste. Posle godinu-dve stare gale mogu otpasti sa loze.

Ponekad se gale formiraju na mestu kalemljenja loze. Pošto nije moguće razlikovati normalno tkivo gale nastalo aktiviranjem meristema na spojenom mestu od onog koje nastaju usled infekcije bakterijama, neophodno je izvršiti izolaciju bakterija u laboratoriji radi potvrde prirode gala.

Gale na mestu kalemljenja mogu da nastanu usled prenošenja bakterija alatom za kalemljenje ili usled sistemične zaraze bakterijama bilo plemke bilo podloge.

Razvoj bolesti

Često se tvrdi da infekcija loze bakterijom koja izaziva rak nastaje usled inokuluma koji dolazi iz zemljišta i koji prodire kroz rane i povrede na lozi. Međutim, rezultati istraživanja prisustva bakterije u zemljištu vinograda ne potvrđuju tu tvrdnju. U zemljištu ispod čokota vinove loze redovno se nalazi niska koncentracija A. tumefaciens. Patogen nije otkriven u zemljištu u kome nije gajena vinova loza. Stoga, značaj zemljišta kao izvora primarnih zaraza za pojavu raka krune vinove loze nije siguran. Tip zemljišta i klimatski uslovi mogu uticati na preživljavanje patogena u zemljištu.

Drugi značajan izvor zaraze je sadni materijal. Ukoliko nije posvećeno dovoljno pažnje proizvodnji sadnog materijala, sadnice mogu biti inficirane ili infestirane (patogen se nalazi na njihovoj površini). Pregledom korena podloga ili ožiljenih reznica, utvrđeno je prisustvo baterija na njemu iako biljke nisu ispoljavale znake zaraze.

Inokulum se u vinogradu održava ili u galama ili sistemično zaraženoj vinovoj lozi. Bakterije su otkrivene u soku koji curi pri rezanju vinove loze. To navodi na zaključak da tokom „suzenja" vinove loze bakterije iz korena dospevaju u nadzemne delove. Kada se loza oreže, bakterije cure sa sokom koji se po rezidbi oslobađa. Preživljavanje bakterija u korenu i rizosferi korena može biti značajno. Kada se loza izvadi iz zemlje, u preostalim delovima korena u zemlji posle vađenja loze, mogu se nalaziti bakterije, i one mogu poslužiti kao inokulum pri podsađivanju nove sadnice.

Sistemična zaraza vinove loze ukazuje na značaj u proizvodnji sadnog materijala. Sa sistemično zaraženih biljaka ne treba uzimati ni vijoke niti podloge. Neka istraživanja pokazuju da se patogen tokom zime nalazi u korenu loze i da bakterije tokom vegetacije nisu ravnomerno rasporedene u čokotu. Kada bi se njihov raspored bolje poznavao, onda bi uzrokovanje radi indeksiranja zdravstvenog stanja čokota bilo pravilnije.

Mere zaštite

Kako je pojava raka krune vinove loze često povezana sa čestim pojavama mraza, treba preduzeti sve operacije koje mogu da utiču na njegovu slabiju pojavu. U nekim područjima stablo vinove loza se obara i zagrće zemljom tokom zime da bi se smanjilo izmrzavanje. Negde se vrši zagrtanje samo prizemnog dela stabla, do iznad mesta kalemljenja, jer se na taj način štite pupoljci od izmrzavanja, pa se u slučaju potrebe iz preživelih pupoljaka može formirati novo stablo.

U nekim delovima SAD sistem uzgoja loze je takav da se neguje više stabala na istom korenu, pa se stablo koje izmrzne ili koje propadne od bolesti odstranjuje i zamenjuje drugim, zdravim stablom. Mada ovaj način uzgoja loze ne eliminiše patogena, on omogućuje da se ostvaruje određeni prinos grožda i da se bolest održava na pragu štetnosti.

Biološka kontrola A. tumefaciens na drugim biljkama (jabuka i sl.) je moguća ali, nažalost, ne i na vinovoj lozi. Ona se pomoću bakterije iz istog roda, ali druge vrste - A. radiobacrter-soj 84 se drži pod kontrolom. Ova bakterija treba da spreči infekciju biljaka preko rana i povreda sa A. tumefaciens. Soj 84 proizvodi jedan antibiotik koji inhibira neke sojeve patogena A.tumefaciens. Međutim, on ne sprečava razvoj i biovara 3, tj. sojeve koji napadaju vinovu lozu.

Neke hemikalije se koriste za tretiranje već formiranih gala. U područjima gde se zimski mrazevi povremeno javljaju, mogu se koristiti hemikalije za tretiranje gala odmah po njihovom formiranju da bi se sprečio njihov dalji razvoj. Za tretiranje (premazivanja) gala koristi se kerozin (prečišćen petrolej), ali se nove gale ponovo formiraju na istom mestu naredne godine.

Pošto se A. tumefaciens sistemično razvija u vinovoj lozi i pošto biovar 3 koji napada vinovu lozu nije otkriven u zemljištima izvan vinograda, sadnja zdravih kalemova je najjednostavnija i najekonomičnija mera u sprečavanju pojave raka krune i nadzemnih delova vinove loze.

autor: Prof. dr Mirko Ivanović, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Izvor: "Vino" časopis za vinarstvo i vinogradarstvo

"Dečija bolest" korovi

I na najčistijoj parceli ili na imanju pretpostavlja se da ima 500 komada semena korova, a u gorem smislu čak i do 50.000 semena/m2. U ovom slučaju proizvođači su "izazvani na dvoboj".

Higijena zemljišta počinje prilikom planiranja pripreme zemljišta

Za ratara i povrtara zemljište predstavlja značajan kapital. I zbog toga zemljište treba na "duge staze" unapred održavati bez bolesti i dosadnog korova, a to je svakako bolje, nego lečiti štetu koja je već nastupila. Iako se proizvođač dosledno pridržava važnog uputstva i tretmana kada je reč o higijeni zemljišta, u praksi ipak često "škripi". U ovom prilogu će biti reci o "primeni" higijene zemljišta u vezi sa korovom. U

Šta omogućava održavanje higijene zemljišta?

Pod higijenom zemljišta, pre svega, podrazumeva se suzbijanje korova, bolesti i štetnih organizama. Na primer, malo je poznato, koliki je potencijal korova prisutnih na mnogim njivama. I na najčistijoj parceli ili na imanju pretpostavlja se da ima 500 komada semena korova, a u gorem smislu čak i do 50.000 semena/m2. U ovom slučaju proizvođači su "izazvani na dvoboj".

U savremenoj proizvodnji povrća suzbijanju korova mora se pristupiti blagovremeno, a to znači znatno ranije od setve i sadnje. Praktična higijena zemljišta znači najpre izbegavati stvaranje problema. Često se previđa, da prilikom uobičajene obrade zemljišta sami pravimo probleme. Ako se svake godine primenjuje herbicid Kerb javlja se tzv. "korov specijalista" i na taj način formira se "čista kultura" korova, npr. palamide ili kamilice.

Problem se umnožava se prema koeficijentu 100

U praksi je potpuno potcenjeno razmnožavanje problema. Na primeru kao što je odvratna gorčika (Stahys oleracea) potpuno je jasno: ukoliko korovi "preteraju sa obrazovanjem semenki". Problem se umnožava za faktor 100, ili još više. Prema Sameru jedna biljka gorčike može da proizvede 7200 semenki. Pod pretpostavkom da jedna biljka ako u prvoj generaciji reprodukuje samo 100 jedinki u naredne tri generacije (100x100x100) to znači milion semena po jednoj biljki. Tri generacije u toku godine ovaj korov može veoma lako da ostvari.

Zagađenost ovim korovom u povrtnjaku mnogo će uticati na uspeh i ovaj propust može skupo da košta. Ovo razmnožavanje problema mi moramo dobro da poznajemo.

Ko ozbiljno shvati ovu opasnost, higijenu zemljišta kasnije može uspešnije da sprovede. Tako se korov, na nekim njivama u početku samo povremeno zanemaruje, ali je to ipak potencijal za mnogo miliona "neprijatelja" u istoj godini. Gljivično oboljenje, npr. umnožava se hiljadu puta, pa posle otpušta na milione spora. Štetočine tad imaju vremena i uslove da se učaure (lutke) i u sledećoj generaciji sasvim sigurno blizu domaćinu pozicioniraju.

Ciljna higijena zemljišta umanjuje probleme u vezi sa korovom

Poseban problem predstavlja korov, pri čestoj, dugogodišnjoj proizvodnji povrća za kontinuirano snabdevanje tržišta. Na povrtarskim parcelama izuzetno je delikatno suzbijanje korova primenom herbicida. Nasuprot velikim oranicama, korov se u povrtnjacima teško može potpuno da pobedi dozvoljenim i odobrenim herbicidima. Najčešće, herbicidi imaju tzv. permanentno slabljenje delovanja, tako da pri čestoj, jednostranoj primeni i nedovoljnoj higijeni zemljišta za nekoliko godina nastaje jedan intezitet napada korova.

Da bi se to sprečilo, potrebno je mnogo znanja iz oblasti biologije i poznavanja osnovnih karakteristika najvažnijih korovskih vrsta.

Sprečiti obrazovanje semena - najvažnija mera

Ko sprečava obrazovanje semenki kod korova, ostvario je najvažniji cilj u toj borbi. Mnogi nisu dovoljno upoznati o tome koji su nasilni stadijumi razmnožavanja mogući. Da bi se u toj borbi moglo efikasno raditi, kod značajnijih korova važno je poznavati, vremenski trenutak obrazovanja semena.

Kod mnogih povrtara veoma često se dešava da tzv. biljke pratioci, kao stoje npr. Galinsoga parviflora, postaju značajan problem. Suviše često ovaj korov, veoma brzo obrazuje seme. Jedno ispitivanje pokazuje, kad počinje kritičan stadijum obrazovanja semenki. Tako recimo stadijum zatvorenih pupoljaka još nije kritična faza, ali nekoliko dana kasnije pojedini korovi, pepeljuga (Chenopodium) ili štir (Atriplex sp.) (u bašti široko asprostranjeni) često obrazuju reproduktivno zrelo seme. Tada pomaže samo konkretno posmatranje i blaovremeno reagovanje.

Rezervate semena eliminisati iz radne parcele

Značajan rasadnik semena korova na zalivanim parcelama je prostor oko cevi za zalivanje i tzv. stalni prohodi, gde saobraćaju radne mašine - putevi. Ukoliko ovde ostanu korovi, opasnost je i dalje velika bez obzira na to što je detaljno očišćen ostali deo parcele. U svakom slučaju, na tim mestima mora da se spreči nastanak semenki. U stalnim prohodima useva od koristi može biti setva zelenišnog đubriva, da nepoželjan korov ugušimo. Do sada kod većine farmera taj metod se nije primenjivao. Onima, kojima mehanički oblik zaštite deluje neprihvatljivo mogu da upotrebljavaju herbicid.

Zaostale korove moramo pravovremeno i ručno da otklonimo

Uprkos svim nastojanjima, da se korovsko seme ne obrazuje, mora se računati i na ručno otklanjanje. I tada je potrebna stručnost. Opasno je, kad se korov kasno primeti, a seme već ispada. Ovaj oblik delovanja mora

se primeni pre sazrevanja prvih semenki. Najsigurnije da se korov u povrtnjaku sakupi i sa njive odnese.

Na velikim površinama primena mašina, kao "fliegeru" koja se koristi pri sadnji rasada krastavca kornišona i u

tom slučaju može biti od koristi. Neke korovske vrste, kao što je palamida, treba znati suzbijati, jer po pravilu

uvek ostaje adventivno korenje i korov može ponovo da izraste.

Primenjivati setvu biljaka za zelenišno đubrenje

Zakorovljenost, a time i rezervat semenki u zemljištu, može da se redukuje stručnom primenom zelenišnog đubrenja. Pri tome je važno da na površini zelenišnog đubrenja korov koji raste ne dospe do stadijuma obrazovanja semena. Preduslov za to je očišćena setvena površina, optimalna širina i eventualna primena zalivanja zelenišnog đubriva dok "stasa". I korov će rasti istovremeno, ali će prerasti zelenišno đubrivo. Pri tom značajne su sorte vrste biljke zelenišnog đubriva, koje višlje porastu. Ako se ipak desi da bude korova sa semenom mora se odstraniti ili da se primeni herbicid, da bi se sprečilo razmnožavanje.

Kopati, da berba bude istovremeno i eliminacija korova

U okviru metode higijene zemljišta, posebno je važan poslednji dan u povrtnjaku, odnosno dan žetve-berbe. Postoji velika šansa da se odstrani sav korov posle žetve. Kako se može, na najbolji način, izaći na kraj sa korovom? Najvažniji postupak na velikim njivama je mehaničko suzbijanje, a to znači plitko oranje, tanjiranje ili kultiviranje. U mnogim slučajevima može biti korisno prskanje Roundup-om.

Širenje novih korovskih vrsta

Zbog globalizacije na hemijski tretiranom zemljištu pojavljuju se novi oblici biljaka (korova) od kojih neki, postanu pravi problem. Neki su već "stari poznanici", a od sutra može da se očekuje pojava korova kao što su Datura stramonium, Abutilon avicene ili Partulaca oleracea.

Primera radi, korov kao što je tatula predstavlja potencijalno veliku opasnost. Ovu otrovnu i "biljku koja lepo izgleda" sa svojim velikim cvetovima sličnim trubi, moramo dobro da "držimo na oku". Prilikom jednog putovanja u Češku 2005.godine "divili smo se" čitavim njivama ukrašenim ovim korovom. Već 1542. godine iz Meksika je tatula stigla do nas. Gradski primerci premašuju 50 cm visinu. Brzo rastu, vole toplotu i rađaju mnoštvo semena, veličine oko 3 mm. Opasni deo biljke po otrovnosti je koren, cvetovi i semenke. Za decu količina od 10-20 semenki je smrtonosna. Hemijska borba protiv tatule je veoma teška. Primena herbicida na velikim njivama pod kukuruzom dala je dobre rezultate sa Callisto (mezotion) 1,5 l/ha i Mikado (sulkotrion) 1,5 l/ha. Radi sprečavanja širenja ove opasne biljke mora se preduzeti organizovana akcija i po svaku cenu sprečiti formiranje semena.

autor: Prof. dr Mihal Đurovka
"Savremeni povrtar" broj 18, str. 42-43
Izvor: revija "Savremeni povrtar"