Značaj jesenje kosidbe za uspešno prezimljavanje lucerke

Lucerka je višegodišnja biljka, te stoga tokom zime može biti oštećena niskim temperaturama. Prema brojim istraživanjima stepen oštećenja lucerke tokom zime u tesnoj je vezi sa nivoom rezervnih hraniva u korenu. Sistem kosidbe u jesen treba da obezbedi obnovu rezervnih hranjivih materija, koje će omogućiti preživljavanje biljaka i na najnižim temperaturama.

Na nivo rezervnih materija u korenu lucerke utiču: plodnost zemljišta, klimatski faktori, osobine sorte i oštećenja od štetočina i bolesti. Najznačajni faktor je, ipak, vreme kosidbe (odnosno faze) lucerke tokom godine, kao i pravo vreme poslednje kosidbe u jesen.

Visoka plodnost zemljišta (bogato kalijumom) doprinosi boljoj sintezi i akumulaciji hraniva i smanjuje stres izazvan jesenjom kosidbom. Kosidba u oktobru nema uticaj na prinos ako je lucerka pravilno đubrena kalijumom. Štetan efekat jesenje kosidbe je manji ako nema stresnih ekoloških uslova. Blaga temperatura zimi i prisustvo funkcionalnih prizemnih listova na biljkama, obezbeđuje veći sadržaj šećera u korenu i smanjuje nepovoljan uticaj jesenje kosidbe. Sorte tolerantne na češću kosidbu, otporne na niske temerature i bolesti (posebno na bakterisko uvenuće), uspevaju da akumuliraju rezervne materije i umanje negativne posledice jesenje kosidbe na prinos i trajanje lucerišta. Iznurena lucerka je usled napada bolesti osetljivija na nepovoljne efekte jesenje kosidbe. Ako ima dovoljno vremena za obnavljanje sadržaja šećera (faza početka cvetanja) između otkosa, kosidba u jesen manje utiče na prinos i trajnost lucerišta u narednoj godini.

Za prinos i dužinu života lucerišta značajno je da se kosi u odgovarajućoj fazi tokom godine, kako ne bi kosili isuviše mlade biljke pre faze cvetanja, jer to smanjuje sadržaj ugljenih hidrata u korenu, što je u direktnoj vezi sa otpornošću lucerke prema niskim temperaturama. Pravovremanom kosidbom lucerke u jesen značajno mogu da se isprave greške u određivanju kosidbe tokom godine, i ublaži nepovoljno delovanje drugih faktora (ekoloških uslova i dr.). Kosidba lucerke (III otkos) krajem septembra i početkom oktobra može da izazove smanjenja prinosa lucerke i trajanje lucerišta. Na osnovu brojnih istraživanja prihvaćena je preporuka da lucerku treba kositi četiri-šest nedelja pre prvog mraza koji iznosi -2,2°C (killing frost). Ova preporuka je zasnovana na ispitivanju uticaja dva različita sistema kosidbe (dvootkosni i trootkosni) na otpornost lucerke prema niskim temperaturama.

Izučavanja sa istim intenzitetom kosidbe, međutim, ukazuju da kosidba lucerke tokom kritičnog jesenjeg perioda nije tako značajna, što omogućava više slobode u planiranju kosidbe lucerke tokom godine. Ispitujući uticaj trootkosnog sistema utvrđeno je da kosidba trećeg otkosa u periodu od 15-20. avgusta dovodi do najvećeg propadanja lucerke tokom zime. Da bi se postigao maksimalni prinos u narednoj godini preporučuje se kosidba trećeg otkosa u periodu između 15. septembra i 15. oktobra. Nepovoljan uticaj kosidbe lucerke u jesen zavisi od stepena razvoja biljaka između predposlednjeg i poslednje otkosa. Kada je period između predposlednjeg i poslednjeg otkosa kraći, prinos lucerke u narednoj godini može da ude manji, verovatno zbog nedovoljne količine hraniva u korenu. Obično se ne smanjuje broj biljaka po jedinici površine, ali se prinos u prvom otkosu smanjuje.

Primećeno je da nekošena lucerka daje tri porasta tokom godine. Prvi u rano proleće, drugi krajem juna i treći početkom avgusta. Pupoljci koji će se razvijati sledeće godine, razvijaju se krajem avgusta ili početkom septembra.

Na osnovu izučavanja utvrđeno je da je veoma važno podesiti kosidbu tako da se obezbedi dovoljno vremena za obnavljanje rezervnih hraniva u korenu. Vreme potrebno za obnavljanje hraniva može se skratiti ako se lucerka gaji na plodnom zemljištu, obezbedi hranivima i štiti od bolesti i štetočina. Zato je razmak između predposlednjeg i poslednjeg otkosa veoma važan i treba planirati kosidbu lucerke, kako bi omogućili da ovaj period bude što duži. Kosidba poslednjeg otkosa u jesen u SAD i Kanadi je oko polovine oktobra, dok je u našim uslovima krajem oktobra i početkom novembra. Prema našem iskustvu najbolje je poslednji otkos lucerke pokositi što je moguće kasnije na kraju vegetacionog perioda, a predposlednji što ranije, najmanje 45 dana pre poslednjeg otkosa. Ovaj period je dovoljan lucerki da sintetiše rezervne hranjive materije, i izdrži najniže temperature tokom zime.

Trootkosni sistem za košenjem trećeg otkosa početkom septembra dao je veće prinose od istog sistema sa košenjem poslednjeg otkosa u drugoj polovini septembra. Češće se u našoj zemlji koristi četvorootkosni sistem, u uslovima suvog ratarenja, a u navodnjavanju ili sa dovoljno vlage petootkosni sistem. Treći otkos u četvorootkosnom sistemu kosi se u periodu od 20. jula da 1. avgusta a poslednji četvrti otkos oko 10. septembra.

U petootkosnom sistemu najčešće se četvrti otkos kosi oko 20. jula a peti 28. septembra. Sistem kosidbe sa četiri ili pet košenja u godini, i košenjem poslednjeg otkosa neposredno pre stalnih mrazeva, krajem oktobra, obezbeđuje se iskorišćavanje jesenjeg porasta i umanjuje rizik nedovoljnog snabdevanja rezervnih hraniva, odnosno smanjenja prinosa i dužine života biljaka.

autor: Dr Slobodan Katić
Dipl. Inž. Dragan Milić
Zavod za krmno bilje, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Izvor: List "Poljoprivrednik"

Tehnologija gajenja strnih žita

Pravovremena setva omogućuje biljkama duži period bokorenja, bolje ukorenjavanje i dublje prodiranje korenovog sistema, što omogućuje normalnu dužinu vegetacije svakog genotipa u vegetativnoj fazi razvoja biljke. Ovi faktori su preduslov boljeg prezimljavanja biljaka. Biljke koje se razvijaju nakon setve u optimalnom roku dobro koriste vodu i hraniva i u dubljim slojevima zemljišta. Setva u optimalnom roku utiče na broj klasova po jedinici površine koji je osnovna komponenta prinosa.

U tehnologiji gajenja strnih žita posebno mesto se posvećuje roku setve, koji je presudan činilac visine prinosa. Ovo je posebno izraženo u godinama sa sušnim prolećem. Deficit padavina i visoke temperature u proleće prate proizvodnju strnih žita dugi niz godina. Pravovremena setva omogućuje biljkama duži period bokorenja, bolje ukorenjavanje i dublje prodiranje korenovog sistema, što omogućuje normalnu dužinu vegetacije svakog genotipa u vegetativnoj fazi razvoja biljke. Ovi faktori su preduslov boljeg prezimljavanja biljaka. Biljke koje se razvijaju nakon setve u optimalnom roku dobro koriste vodu i hraniva i u dubljim slojevima zemljišta. Setva u optimalnom roku utiče na broj klasova po jedinici površine koji je osnovna komponenta prinosa.

Optimalan rok setve pšenice u našim uslovima počinje od 1. oktobra, mada u nekim sezonama može da počne i 25. septembra. Kod ranih rokova setve treba obratiti pažnju na pojavu i intenzitet napada žitne muve i lisnih vaši, a nije retka pojava žitnog bauljara kod ponovljene setve. Kao kraj optimalnog roka setve smatra se 25. oktobar. Kada se proizvodno područje posmatra geografski tada se optimalni rok produžava za 5-10 dana ako se ide na jug, odnosno prema centralnom delu Srbije (do 5. novembra). Optimalan rok setve ozimog ječma je od 20. septembra do 10. oktobra. Setva izvan ovog roka znatno povećava rizik proizvodnje ove žitarice.

Za proizvodnju pšenice najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njive i oslobađaju površine za obradu i pripremu. Od glavnih ratarskih biljnih vrsta to su soja, grašak, pasulj, krompir, semenski kukuruz i suncokret. Kao nepovoljni usevi smatraju se kasno izvađena šećerna repa, kasni hibrisi kukuruza, monokultura i sl. U slučajevima kada nije moguće izbeći kasni predusev, treba sejati sorte tolerantne prema roku setve i predusevu. U novosadskom sortimentu to su sorte: Evropa 90, Anastasija, Nevesinjka (fakultativna ozimo-jara).

Od preduseva, količini žetvenih ostataka i vlažnosti zemljišta zavise način i dubina osnovne obrade. Priprema zemljišta mora da bude kvalitetna, a pokrivač semena u sloju 5-8 santimetara mrvičasto zrnaste strukture. Veći i suvi agregati zemljišta (grudve) nisu poželjni u setvenom sloju.

Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspešne proizvodnje strnih žita. Kvalitet setve zavisi od više elemenata: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Smatra se da je setva kvalitetna ako je 80% semena posejano na dubinu 4-5 santimetara. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto veću dubinu – oko 5-5,5 santimetara. Jedan od bitnih elemenata setve jeste brzina kretanja sejalice i ona je, u zavisnosti od tipa sejalice i traktora koji je agregatiran, od 7 do 9 killometara na čas. U kvalitetnu setvu spadaju i radnje brananja ili valjama glatkim valjcima, zavisno od uslova pripreme parcele.

Količina semena po jedinici površine zavisi od sorte, krupnoće zrna, mase hiljadu zrna, klijavosti i čistoće semena. Korekcija, odnosno povećanje količine semena, potrebno je ako je priprema nekvalitetna a seme ostaje na površini setvenog sloja, zatim ako je veća zakorovljenost parcele, ili je smanjena upotreba azotnih hraniva.

Broj klijavih zrna, odnosno kg/ha, zavisi of fizičkih pokazatelja semena, sorte, nivoa agrotehnike, roka setve itd.

Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve, bez mineralnih đubriva nema visokih i stabilnih prinosa strnih žita. Poslednjih desetak godina ishrana fosforom i kalijumom je izostala jer je sistem unošenja hraniva favorizovao samo ishranu azotom. Na taj način nivo plodnosti zemljišta se značajno smanjio. U takvim uslovima ishrane biljke su osetljive na sušu, bolesti i stres izazvan visokim temperaturama. Fosfor i kalijum se unose isključivo pod osnovnu obradu, jer je njihova pokretljivost neznatna. Ove jeseni trebalo bi uneti 30-40 kg/ha fosfora i nešto manje kalijuma. To praktično znači 250-300 kg/ha mineralnog đubriva NPK u formulaciji 15:15:15 ili 200 kg/ha formulacije 10:20:10.

Azot je nosilac prinosa pa se jedan deo treba uneti u jesen, i to 40-60 kg/ha. Ovo je veoma značajno ako je na njivi veća količina žetvenih ostataka. Ostatak azota se unosi prihranjivanjem. Važno je naglasiti da se posle suncokreta kao preduseva unosi 15-20% više azota. Praktično, potrebno je uneti azot iz sledećih formulacija NPK đubriva: 15:15:15; 10:10:10; 8:16:24; 11:11:11 i sl. Azot se takođe obezbeđuje iz đubriva UREA sa 46% aktivne materije. Proizvođačima koji u ovoj sezoni ne mogu da ulože sredstva za mineralna đubriva predlažemo nešto ekonomičnije sorte ozime pšenice i tritikalea novosadskog Instituta: Evropa 90, Nevesinjska i Novosadski tritikale.

autor: Dr Lazar Panković
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo
Zavod za strna žita
Novi Sad
Izvor: List "Poljoprivrednik"